Книга Иова 12
1 Отвещав же Иов, рече:
А Јов одговори и рече:
2 убо вы ли едини есте человецы, или с вами скончается премудрость?
Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
3 И у мене сердце есть якоже и у вас.
И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4 Праведен бо муж и непорочен бысть в поругание:
На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
5 во время бо определеное уготован бысть пасти от иных, домы же его опустошены быти беззаконными. Обаче никтоже да уповает, лукав сый, неповинен быти,
Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
6 елицы разгневляют Господа, аки и истязания им не будет.
Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
7 Но вопроси четвероногих, аще ти рекут, и птиц небесных, аще ти возвестят:
Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8 повеждь земли, аще ти скажет, и исповедят ти рыбы морския.
Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
9 Кто убо не разуме во всех сих, яко рука Господня сотвори сия?
Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10 Не в руце ли Его душа всех живущих и дух всякаго человека?
Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
11 Ухо бо словеса разсуждает, гортань же брашна вкушает.
Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
12 Во мнозем времени премудрость, во мнозе же житии ведение.
У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
13 У Него премудрость и сила, у Того совет и разум.
У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
14 Аще низложит, кто созиждет? Аще затворит от человеков, кто отверзет?
Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
15 Аще возбранит воду, изсушит землю: аще же пустит, погубит ю превратив.
Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16 У Него держава и крепость, у Того ведение и разум.
У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
17 Проводяй советники пленены, судии же земли ужаси:
Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
18 посаждаяй цари на престолех и обвязуяй поясом чресла их:
Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
19 отпущаяй жерцы пленники, сильных же земли низврати:
Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20 изменяяй устне верных, разум же старцев уразуме:
Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
21 изливаяй безчестие на князи, смиренныя же изцели:
Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22 открываяй глубокая от тмы, изведе же на свет сень смертную:
Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
23 прельщаяй языки и погубляяй их, низлагаяй языки и наставляяй их:
Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24 изменяяй сердца князей земных, прельсти же их на пути, егоже не ведяху,
Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
25 да осяжут тму, а не свет, да заблудят же яко пияный.
Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
