Книга Иова 11
1 Отвещав же Софар Минейский, рече:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 глаголяй много, и противоуслышит: или многоречив мнится быти праведен? Благословен рожденный от жены малолетен.
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Не мног во словесех буди: несть бо противовещаяй ти.
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Не глаголи бо, яко чист есмь делы и безпорочен пред Ним:
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 но како Господь возглаголет к тебе и отверзет устне Свои с тобою?
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 Потом возвестит ти силу премудрости, яко сугуб будет в сих, яже противу тебе: и тогда уразумееши, яко достойная тебе сбышася от Господа, имиже согрешил еси,
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 или след Господень обрящеши? Или в последняя достигл еси, яже сотвори Вседержитель?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Не должае ли меры земныя, или широты морския?
Дуже од земље, шире од мора.
10 Аще же превратит вся, кто речет Ему: что сотворил еси?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Той бо весть дела беззаконных: видев же нелепая, не презрит.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Человек же инако обилует словесы: земный же рожденный от жены равен ослу пустынному.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Аще бо ты чисто положил еси сердце твое, воздеваеши же руце твои к Нему,
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 аще беззаконно что есть в руку твоею, далече сотвори е от тебе, неправда же в жилищи твоем да не вселится:
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 тако бо ти возсияет лице, якоже вода чиста: совлечешися же скверны, и не убоишися,
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 и труда забудеши, якоже волны мимошедшия, и не устрашишися.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Молитва же твоя, аки денница, и паче полудне возсияет ти жизнь:
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 уповая же будеши, яко будет ти надежда: от туги же и попечения явится ти мир:
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 упокоишися бо, и не будет боряй тя: пременяющиися же мнози имут просити тя,
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 спасение же оставит их: надежда бо их пагуба, очи же нечестивых истают.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
