Книга пророка Иезекииля 28
1 И бысть слово Господне ко мне глаголя:
Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 и ты, сыне человечь, рцы князю Тирску: сия глаголет Адонаи Господь: понеже вознесеся сердце твое, и рекл еси: аз есмь бог, в селение божие вселихся в сердцы морстем: ты же человек еси, а не Бог, и положил еси сердце твое яко сердце Божие.
Сине човечји, реци кнезу тирском: Овако вели Господ Господ: Што се понесе срце твоје, те велиш: Ја сам Бог, седим на престолу Божјем усред мора; а човек си а не Бог, и изједначујеш срце своје са срцем Божјим;
3 Еда премудрее ты еси Даниила? Премудрии не наказаша тебе хитростию своею.
Ето мудрији си од Данила, никаква тајна није сакривена од тебе;
4 Еда хитростию твоею или смыслом твоим сотворил еси себе силу и притяжал еси сребро и злато в сокровищих твоих?
Стекао си благо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје;
5 Или во мнозей хитрости твоей и в купли твоей умножил еси силу твою? Вознесеся сердце твое в силе твоей.
Величином мудрости своје у трговини својој умножио си благо своје, те се понесе срце твоје благом твојим;
6 Того ради сия глаголет Адонаи Господь: понеже дал еси сердце свое яко сердце Божие,
Зато овако вели Господ Господ: Што изједначујеш срце своје са срцем Божјим,
7 вместо сего, се, Аз наведу на тя чуждыя губители от язык, и извлекут мечы своя на тя и на доброту хитрости твоея, и постелют доброту твою в погубление,
Зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, и они ће истргнути мачеве своје на лепоту мудрости твоје, и убиће светлост твоју.
8 и сведут тя, и умреши смертию язвеных в сердцы морстем.
Свалиће те у јаму и умрећеш усред мора смрћу побијених.
9 Еда речеши глаголя пред убивающими тя: бог есмь аз? Ты же человек еси, а не бог, в руце убивающих тя.
Хоћеш ли пред крвником својим казати: Ја сам Бог, кад си човек, а не Бог у руци оног који ће те убити?
10 Смертьми необрезаных умреши в руках чуждих: яко Аз рекох, глаголет Адонаи Господь.
Умрећеш смрћу необрезаних од руке туђинске; јер ја рекох, говори Господ Господ.
11 И бысть слово Господне ко мне глаголя:
Опет ми дође реч Господња говорећи:
12 сыне человечь, возми плачь на князя Тирска и рцы ему: сия глаголет Адонаи Господь: ты еси печать уподобления, исполнен премудрости и венец доброты,
Сине човечји, наричи за царем тирским, и реци му: Овако вели Господ Господ: Ти си печат савршенства, пун си мудрости, и сасвим си леп.
13 в сладости рая Божия был еси, всяким камением драгим украсился еси, сардием и топазием, и смарагдом и иакинфом, и анфраксом и сапфиром, и иасписом и сребром и златом, и лигирием и ахатом, и амефистом и хрисолифом, и вириллием и онихом и златом наполнил еси сокровища твоя и житницы твоя, от негоже дне создан еси.
Био си у Едему, врту Божјем; покривало те је свако драго камење: сарад, топаз, дијамант, хрисолит, оних, јаспис, сафир, карбункул, смарагд и злато; онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњи твоји и свирале.
14 Ты, с херувимом вчиних тя в горе святей Божии, был еси среде каменей огненных.
Ти си био херувим, помазан да заклањаш; и ја те поставих; ти беше на светој гори Божијој, хођаше посред камења огњеног.
15 Был еси ты непорочен во днех твоих, от негоже дне создан еси, дондеже обретошася неправды в тебе.
Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.
16 От множества купли твоея наполнил еси сокровища твоя беззакония, и согрешил еси, и уязвлен еси от горы Божия: и сведе тя херувим осеняяй от среды камыков огненных.
Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља, и грешио си; зато ћу те бацити као нечистоту с горе Божје, и затрћу те између камења огњеног, херувиме заклањачу!
17 Вознесеся сердце твое в доброте твоей, истле хитрость твоя с добротою твоею: множества ради грехов твоих на землю повергох тя, пред цари дах тя во обличение.
Срце се твоје понесе лепотом твојом, ти поквари мудрост своју светлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају.
18 Множества ради грехов твоих и неправд купли твоея, осквернил еси святая твоя, и изведу огнь от среды твоея, сей снесть тя: и дам тя во прах на земли пред всеми видящими тя.
Од мноштва безакоња свог, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; зато ћу извести огањ испред тебе, који ће те прождрети, и обратићу те у пепео на земљи пред свима који те гледају.
19 И вси ведящии тебе во языцех возстенут по тебе: пагуба учинен еси, и не будеши ктому во век.
Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота, и неће те бити до века.
20 И бысть слово Господне ко мне глаголя:
Опет ми дође реч Господња говорећи:
21 сыне человечь, утверди лице твое на Сидона и прорцы о нем и рцы:
Сине човечји, окрени лице своје према Сидону, и пророкуј против њега,
22 сия глаголет Адонаи Господь: се, Аз на тя, Сидоне, и прославлюся в тебе, и уразумееши, яко Аз есмь Господь, егда сотворю в тебе суд и освящуся в тебе:
И реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на тебе, Сидоне, и прославићу се усред тебе, и познаће се да сам ја Господ кад извршим судове на њему и посветим се у њему.
23 и послю на тя смерть, и кровь в стогнах твоих будет, и падут язвении среде тебе мечем, в тебе и окрест тебе, и уведят, яко Аз Господь:
И послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача, који ће навалити на њих са свих страна, и познаће да сам ја Господ.
24 и не будет ктому дому Израилеву остен горести и терн болезни от всех окрестных его обезчестивших их, и уразумеют, яко Аз есмь Адонаи Господь.
И неће више бити дому Израиљевом трн који боде ни жалац који задаје бол више од свих суседа њихових, који их плене; и познаће да сам ја Господ Господ.
25 Тако глаголет Адонаи Господь: и соберу дом Израилев от язык, идеже разсыпашася тамо, и освящуся в них пред людьми и языки: и вселятся на земли своей, юже дах рабу Моему Иакову,
Овако вели Господ Господ: Кад скупим дом Израиљев из народа међу које су расејани, и посветим се у њима пред народима и населе се у својој земљи коју дадох слузи свом Јакову,
26 и населятся на ней с надеждею, и созиждут домы, и насадят винограды, и вселятся на ней с надеждею, егда сотворю суд во всех, иже укориша я во окрестных их: и уразумеют, яко Аз Господь Бог их и Бог отцев их.
Тада ће живети у њој без страха, и градиће куће, и садиће винограде, и живеће без страха кад извршим судове на свима који их пленише са свих страна, и познаће да сам ја Господ Бог њихов.
