< Книга Екклезиаста 3 >

1 Всем время и время всяцей вещи под небесем:
Omnia tempus habent, et suis spatiis transeunt universa sub cælo.
2 время раждати и время умирати, время садити и время исторгати сажденое,
Tempus nascendi, et tempus moriendi; tempus plantandi, et tempus evellendi quod plantatum est.
3 время убивати и время целити, время разрушати и время созидати,
Tempus occidendi, et tempus sanandi; tempus destruendi, et tempus ædificandi.
4 время плакати и время смеятися, время рыдати и время ликовати,
Tempus flendi, et tempus ridendi; tempus plangendi, et tempus saltandi.
5 время разметати камение и время собирати камение, время обымати и время удалятися от обымания,
Tempus spargendi lapides, et tempus colligendi, tempus amplexandi, et tempus longe fieri ab amplexibus.
6 время искати и время погубляти, время хранити и время отреяти,
Tempus acquirendi, et tempus perdendi; tempus custodiendi, et tempus abjiciendi.
7 время раздрати и время сшити, время молчати и время глаголати,
Tempus scindendi, et tempus consuendi; tempus tacendi, et tempus loquendi.
8 время любити и время ненавидети, время брани и время мира.
Tempus dilectionis, et tempus odii; tempus belli, et tempus pacis.
9 Кое изюбилие творящаго, в нихже сам трудится?
Quid habet amplius homo de labore suo?
10 Видех попечение всяческое, еже даде Бог сыном человеческим, еже пещися в нем.
Vidi afflictionem quam dedit Deus filiis hominum, ut distendantur in ea.
11 Всяческая, яже сотвори, добра (суть) во время свое, ибо всякий век дал есть в сердце их, яко да не обрящет человек сотворения, еже сотвори Бог от начала и даже до конца.
Cuncta fecit bona in tempore suo, et mundum tradidit disputationi eorum, ut non inveniat homo opus quod operatus est Deus ab initio usque ad finem.
12 Уразумех, яко несть благо в них, но токмо еже веселитися и еже творити благо в животе своем:
Et cognovi quod non esset melius nisi lætari, et facere bene in vita sua;
13 ибо всяк человек, иже яст и пиет и видит благое во всем труде своем, сие даяние Божие есть.
omnis enim homo qui comedit et bibit, et videt bonum de labore suo, hoc donum Dei est.
14 Разумех, яко вся, елика сотвори Бог, сия будут во век: к тем несть приложити и от тех несть отяти, и Бог сотвори, да убоятся от лица Его:
Didici quod omnia opera quæ fecit Deus perseverent in perpetuum; non possumus eis quidquam addere, nec auferre, quæ fecit Deus ut timeatur.
15 бывшее уже есть, и елика имут быти, уже быша, и Бог взыщет гонимаго.
Quod factum est, ipsum permanet; quæ futura sunt jam fuerunt, et Deus instaurat quod abiit.
16 И еще видех под солнцем место суда, тамо нечестивый, и место праведнаго, тамо благочестивый.
Vidi sub sole in loco judicii impietatem, et in loco justitiæ iniquitatem:
17 И рех аз в сердцы моем: праведнаго и нечестиваго судит Бог: яко время всяцей вещи и на всяцем сотворении тамо.
et dixi in corde meo: Justum et impium judicabit Deus, et tempus omnis rei tunc erit.
18 Рех аз в сердцы моем о глаголании сынов человеческих, яко разсудит их Бог: и еже показати, яко сии скоти суть:
Dixi in corde meo de filiis hominum, ut probaret eos Deus, et ostenderet similes esse bestiis.
19 ибо и тем якоже случай сынов человеческих и случай скотский, случай един им: якоже смерть того, тако и смерть сего, и дух един во всех: и что излишше имать человек паче скота? Ничтоже: яко всяческая суета.
Idcirco unus interitus est hominis et jumentorum, et æqua utriusque conditio. Sicut moritur homo, sic et illa moriuntur. Similiter spirant omnia, et nihil habet homo jumento amplius: cuncta subjacent vanitati,
20 Вся идут во едино место: вся быша от персти и вся в персть возвращаются.
et omnia pergunt ad unum locum. De terra facta sunt, et in terram pariter revertuntur.
21 И кто весть дух сынов человеческих, аще той восходит горе? И дух скотский, аще низходит той долу в землю?
Quis novit si spiritus filiorum Adam ascendat sursum, et si spiritus jumentorum descendat deorsum?
22 И видех, яко несть благо, но токмо еже возвеселится человек в творениих своих, яко сия часть его: понеже кто приведет его видети то, еже будет по нем?
Et deprehendi nihil esse melius quam lætari hominem in opere suo, et hanc esse partem illius. Quis enim eum adducet ut post se futura cognoscat?

< Книга Екклезиаста 3 >