< Второзаконие 15 >
1 В седмое лето да сотвориши отпущение.
You are to cancel debts the end of every seven years.
2 И сице заповедь отпущения: да оставивши весь долг твой, имже должен ближний тебе, и от брата своего не истяжеши, яко наречеся отпущение Господу Богу твоему.
This is the way the it will work: If you provided a loan to someone you must cancel it. You are not allowed to collect anything from another Israelite, because the Lord's time of debt cancelation has been announced.
3 От чуждаго да истяжеши, елика суть твоя у него: брату же твоему отпущение да сотвориши долга твоего.
You are allowed to collect payments from a foreigner, but you must cancel whatever your fellow Israelite owes you.
4 Яко не будет у тебе недостаточен: сего ради словесе благословением благословит тя Господь Бог твои в земли, юже тебе Господь Бог дает во жребий прияти ю.
However, you shouldn't have poor people among you, for the Lord will really bless you in the country that the Lord your God is giving you to own.
5 Аще же слухом послушаете гласа Господа Бога вашего хранити и творити вся заповеди сия, яже аз заповедаю тебе днесь, яко Господь Бог твой благословил тя есть, якоже глагола тебе,
You just need to make sure you obey the Lord your God, and that you're careful to follow all these commandments I'm giving you today.
6 и взаим даси языком многим, ты же не займеши, и обладати будеши ты языки многими, тобою же не возобладают.
The Lord your God is going to bless you as he promised. You will lend money to many nations but you won't need to borrow from any of them; you will rule over many nations but you won't be ruled by them.
7 Аще же брат от братии твоея будет тебе недостаточен во единем от градов твоих в земли, юже Господь Бог твои дает тебе, да не отвратиши сердца твоего, ниже сожмеши руки твоея пред братом твоим требующим:
If there are Israelites who are poor in any of your towns in the country the Lord your God is giving you, then you must not be unfeeling or miserly towards them.
8 отверзая да отверзеши руку твою ему, и взаим да даси ему, елико просит, и елико ему не достанет.
On the contrary. You should be generous to them, and lend them whatever they need.
9 Внемли себе: да не будет слово тайно в сердцы твоем беззакония, глаголя: близ есть седмое лето, лето отпущения, и возлукавнует око твое брату твоему требующему, и не даси ему, и возопиет на тя ко Господу, и будет тебе грех велик:
Make sure you don't think evil thoughts like, “The seventh year is coming up when debts will be canceled,” so that you look down on the poor with a sneer and refuse to give them anything. They will complain to the Lord about you, and you will be found guilty of sin.
10 даянием да даси ему, и взаим да даси ему, елико воспросит, якоже требует: и не опечалися в сердцы своем, дающу ти ему, яко сего ради слова благословит тя Господь Бог твой во всех делех твоих, и во всем, на неже возложиши руку твою:
Give and give again to them, and don't feel irritated when you give. When you give generously the Lord your God will bless you in all your work and in everything you decide to do.
11 ибо не оскудеет недостаточный от земли твоея, сего ради аз заповедаю тебе творити слово сие, глаголя: отверзая отверзи руце твои брату твоему нищему и просящему на земли твоей.
You will always have those who are poor and in need among you, so that's why I'm telling you to give generously to them.
12 Аще же продастся тебе брат твой Евреанин, или Евреаныня, да поработает тебе шесть лет, и в седмое да отпустиши его свободна от себе:
If a Hebrew, one of your own people, whether man or woman, sells themselves to you as a slave and works for you for six years, you have to free them in the seventh year.
13 егда же пустиши его свободна от себе, да не отпустиши его тща:
And when you free them, don't send them away with nothing.
14 напутное ему да уготовиши от овец твоих и от пшеницы твоея и от вина твоего: якоже благослови тя Господь Бог твой, да даси ему,
Give them plenty of gifts: animals from your flocks, grain from your threshing floor, and wine from your winepress. Give to them as generously as the Lord your God has blessed you.
15 и помяни, яко раб и ты был еси в земли Египетстей, и свободи тя Господь Бог твой оттуду: сего ради аз заповедаю тебе творити слово сие.
Don't forget that you were once slaves in Egypt, and the Lord your God set you free. That's why I'm giving you this command today.
16 Аще же речет к тебе: не отиду от тебе, яко возлюбих тя и дом твой, яко добро есть есть у тебе:
However, if your male slave tells you, “I don't want to leave you,” because he loves you and your family and is better off staying with you,
17 да возмеши шило, и провертиши ему ухо пред дверми у степени, и будет ти раб во веки: и рабе твоей сотвориши такожде.
then use a metal tool to pierce his ear against the door, and he will be your slave for life. Do the same for your female slave.
18 Да не будет жестоко пред тобою, отпущаемым им от тебе свободным, понеже годовую мзду наемничу работа тебе шесть лет: и благословит тя Господь Бог твой во всем, еже твориши.
Don't see it as a problem to free your slave, because your slave's six years of service to you was worth twice what you would have paid to hire someone. The Lord your God will bless you in everything you do for acting in this way.
19 Всяко первородное, еже родится от волов твоих и от овец твоих, мужеск пол да освятиши Господеви Богу твоему: да не делаеши первородным телцем твоим и да не стрижеши первенца во овцах твоих.
You are to separate out to give the Lord your God all the firstborn males of your herds and flocks. You must not have the firstborn of your cattle work, and don't shear the firstborn of your sheep.
20 Пред Господем Богом твоим да яси я от лета до лета, на месте, идеже изберет Господь Бог твои, ты и дом твой.
Every year you and your family are to eat these animals that have been sacrificed in the presence of the Lord your God in the place that the Lord will choose.
21 Аще же будет на нем порок, хромота, или слепота, и всякий порок зол, да не пожреши его Господу Богу твоему.
However, if an animal has some defect or is lame or blind, in fact if it has any serious defect at all, you are not to sacrifice it to the Lord your God.
22 Во градех твоих да снеси я: нечистый и чистый у тебе такожде да яст, яко серну или еленя.
Eat it at home. All of you, whether you're ceremonially clean or not, can it eat it just like you would eat a gazelle or a deer,
23 Токмо крове да не снесте: на землю проливай ю аки воду.
but you are not to eat the blood—pour that out on the ground.