Книга пророка Даниила 8
1 В лето третие царства Валтасара царя видение явися мне, аз Даниил, по явльшемся мне прежде.
Треће године царовања Валтасаровог показа се мени Данилу утвара после оне која ми се показала пре.
2 И бех в Сусех граде, иже есть во стране Еламстей, и видех в видении, и бех на Увале,
И видех у утвари; а бејах у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видех, и видех у утвари и бејах на води Улају.
3 и воздвигох очи мои и видех: и се, овен един стоя пред увалом емуже рози, рози же высоцы, един же вышше другаго, и вышший восхождаше последи.
И подигох очи своје и видех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови беху високи, али један виши од другог, и виши нарасте после.
4 И видех овна бодуща на запад и на север, и на юг и на восток: и вси зверие не станут пред ним, и не бе избавляюща из руки его, и сотвори по воли своей, и возвеличися.
Видех овна где боде на запад и на север и на југ, и ниједна звер не могаше му одолети, и не беше никога ко би избавио од њега, него чињаше шта хоћаше, и осили.
5 Аз же бех размышляя, и се козел от коз идяше от лива на лице всея земли и не бе прикасаяся земли, и козлу тому рог видимь между очима его:
А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље, а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим.
6 и прииде до овна имущаго рога егоже видех стояща пред увалом, и тече к нему в силе крепости своея.
И дође до овна који имаше два рога, ког видех где стоји крај воде, и потрча на њ гневно силом својом.
7 И видех его доходяща до овна, и разсвирепе на него, и порази овна, и сокруши оба рога его: и не бе силы овну, еже стати противу ему: и поверже его на землю и попра его, и не бе избавляяй овна от руки его.
И видех га где дође до овна, и разгневивши се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не беше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не беше никога да избави овна од њега.
8 И козел козий возвеличися до зела: и внегда укрепися, сокрушися рог его великий, и взыдоша друзии четыри рози под ним, по четырем ветром небесным:
И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и место њега нарастоше знаменита четири рога према четири ветра небеска.
9 и от единаго их взыде рог един крепок, и возвеличися вельми к югу и к востоку и к силе,
И из једног од њих изиђе један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку и према красној земљи.
10 и возвеличися даже до силы небесныя: и сотвори пасти на землю от силы небесныя и от звезд, и попра я:
И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звезда, и погази их.
11 и дондеже Архистратиг избавит пленники, и Его ради жертва смятеся, и благопоспешися Ему, и святое опустеет:
И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе Му свагдашњу жртву, и свети стан Његов обори.
12 и дадеся на жертву грех, и повержеся правда на землю: и сотвори, и благопоспешися.
И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и шта чињаше напредоваше му.
13 И слышах единаго святаго глаголюща. И рече един святый другому некоему глаголющему: доколе видение станет, жертва отятая, и грех опустения данный, и святое и сила поперется?
Тада чух једног свеца где говораше; и један светац рече некоме који говораше: Докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска?
14 И рече ему: даже до вечера и утра дний две тысящы и триста, и очистится святое.
И рече ми: До две хиљаде и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити.
15 И бысть, егда видех аз Даниил видение и взысках ведения, и се, ста предо мною аки образ мужеск,
А кад видех ја Данило ову утвару, и заисках да разумем, гле, стаде преда ме као човек.
16 и слышах глас мужеск среде Увала, и призва и рече: Гаврииле, скажи видение оному.
И чух глас човечији насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару.
17 И прииде и ста близ стояния моего: и егда прииде ужасохся и падох на лице мое. И рече ко мне: разумей, сыне человечь, еще бо до скончания времене видение.
И дође где ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: Пази, сине човечији, јер је ова утвара за последње време.
18 И егда глаголаше со мною, падох ниц на земли, и прикоснуся мне, и постави мя на ноги моя, и рече:
А док ми он говораше, ја бејах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох.
19 се, аз возвещаю тебе будущая на последок гнева (сыном людий твоих): еще бо до конца времене видение.
И рече: Ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гнева; јер ће у одређено време бити крај.
20 Овен, егоже видел еси имуща рога, царь Мидский и Персский:
Ован што си га видео, који има два рога, то су цареви мидски и персијски.
21 а козел козий царь Еллинский есть: рог же великий, иже между очима его, той есть царь первый:
А руњави је јарац цар грчки; и велики рог што му беше међу очима, то је први цар.
22 сему же сокрушившуся восташа четыри рози под ним: четыри царие востанут от языка его, но не в крепости его,
А шта се он сломи, и место њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тог народа, али не његовом силом.
23 и на последок царства их, исполняющымся грехом их, востанет царь безсрамен лицем и разумея гадания,
А на крају царовања њиховог, кад безаконици наврше меру, настаће цар бестидан и лукав.
24 и державна крепость его, не в крепости же своей, и чудесно растлит и управит и сотворит, и разсыплет крепкия и люди святы,
Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети.
25 и ярем вериг своих исправит: лесть в руце его, и в сердцы своем возвеличится, и лестию разсыплет многих, и на пагубу многим возстанет, и яко яица рукою сокрушит.
И лукавством његовим напредоваће превара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на Кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке.
26 И видение вечера и утра реченнаго истинно есть: ты же назнаменай видение, яко на дни многи.
А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена.
27 Аз же Даниил успох и изнемогах на дни (многи), и востах и творях дела царева, и почудихся видению, и не бяше разумевающаго.
Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.
