< Jobho 32 >

1 Saka varume vatatu ava vakarega kupindura Jobho, nokuti akanga akarurama pakuona kwake.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Asi Erihu mwanakomana waBharakeri muBhuzi, wemhuri yaRami, akatsamwira Jobho zvikuru nokuda kwokuzviruramisira kwake panzvimbo yokuti zviitwe naMwari.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Akatsamwirawo kwazvo shamwari nhatu idzi, nokuti vakanga vashayiwa nzira yokupikisa nayo Jobho, kunyange vakanga vambomupa mhosva.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Zvino Erihu akanga ambomira kutaura naJobho nokuti ivo vaiva vakuru kwaari.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Asi paakaona kuti varume vatatu ava vakanga vasisinazve chokureva, hasha dzake dzakamuka.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Saka Erihu mwanakomana waBharakeri muBhuzi akati: “Ndiri muduku pamakore, uye imi muri vakuru; ndokusaka ndanga ndichitya, ndisingadi kukuudzai zvandinoziva.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Ndakafunga kuti, ‘Zera rinofanira kutaura; makore mazhinji anofanira kudzidzisa uchenjeri.’
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Asi ndiwo mweya uri mumunhu, kufema kwaWamasimba Ose, kunomupa kunzwisisa.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Havazi vakuru bedzi vakachenjera, kana vatana chete vanganzwisisa zvakanaka.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 “Naizvozvo ndinoti: Nditeererei; neniwo ndichakuudzai zvandinoziva.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Ndakambomirira pamaitaura, ndakateerera pfungwa dzenyu; pamakanga muchitsvaka mashoko,
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 ndakanyatsokuteererai. Asi hakuna mumwe wenyu akapwisa Jobho; hakuna pamuri akapindura mashoko ake zvinogutsa.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Regai kuti, ‘Tawana uchenjeri; regai Mwari amukonese, kwete munhu.’
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Asi Jobho haana kunongedza mashoko ake kwandiri, uye handingamupinduri namashoko enyu.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 “Vashamiswa uye havachina chokureva; vapererwa namashoko.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Ko, zvino ini ndingamirira here ivo zvavangonyarara, zvino zvavangomira ipapo vasina mhinduro?
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Neniwo ndichava nechokutaura; neniwo ndichareva zvandinoziva.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Nokuti ndizere namashoko, uye mweya uri mandiri unondimanikidza;
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 mukati mangu ndafanana newaini iri muhomwe yakadzivirwa, sehomwe itsva dzewaini dzoda kuparuka.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Ndinofanira kutaura kuti ndirerukirwe; ndinofanira kushamisa muromo wangu ndigopindura.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Handina munhu wandichatsaura, uye handingabati kumeso munhu upi zvake;
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 nokuti dai ndaiva nyanzvi yokubata kumeso, Muiti wangu aizokurumidza kunditora.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.

< Jobho 32 >