Jobho 3
1 Shure kwaizvozvo, Jobho akashamisa muromo wake ndokutuka zuva rokuberekwa kwake.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Akati:
И проговоривши Јов рече:
3 “Zuva rokuberekwa kwangu ngariparare, uye nousiku hwakanzi, ‘Kwaberekwa mwanakomana!’
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Zuva iroro ngarishanduke rive rima; Mwari wokudenga ngaarege kuva nehanya naro; Chiedza ngachirege kuvhenekera pamusoro paro.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Rima nomumvuri wakasviba ngazviritore zvakare; gore ngarigare pamusoro paro; kusviba ngakufukidze chiedza charo.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Usiku uhwo rima guru ngaribate; ngahurege kuverengwa pakati pamazuva egore kana kunyorwa pamwedzi ipi zvayo.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Usiku uhwo ngahushaye chibereko; ngaparege kunzwika kupembera kwomufaro mahuri.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Vanotuka mazuva ngavatuke zuva iro, vaya vakagadzirira kumutsa Chikara Chikuru cheGungwa.
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Nyeredzi dzahwo dzamangwanani ngadzisvibe; ngahumirire chiedza chamasikati pasina uye ngahurege kuona hwerazuva hwamambakwedza;
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 nokuti hahuna kundipfigira mikova yechizvaro kuti huvanze dambudziko pamberi pangu.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 “Ko, ndakaregererei kufa pakuberekwa kwangu, nokufa pandaibuda mudumbu?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Mabvi akavapo seiko kuti andigamuchire namazamu kuti ndinwe?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Nokuti zvino ndingadai ndakavata murugare; ndingadai ndivete uye ndakazorora
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 namadzimambo namakurukota enyika, vakazvivakira nzvimbo dzava matongo zvino,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 navatongi vakanga vane goridhe, vakazadza dzimba dzavo nesirivha.
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Kana kuti sei ndisina kuvigwa muvhu somwana asina kusvika, somucheche asina kumboona chiedza chezuva?
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Ikoko vakaipa vanorega kutambudza, uye ikoko vakaneta vakazorora.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Nhapwa dzinofarirawo rugare rwadzo; havachanzwizve kudanidzira kwomuchairi wenhapwa.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Vaduku navakuru variko, uye nhapwa yakasunungurwa kubva pana tenzi wayo.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 “Chiedza chinopirweiko vaya vari kusurukirwa, uye upenyu kune ane shungu pamwoyo,
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 kuna vaya vanoshuva kufa irwo rusingauyi, vanorutsvaka kupfuura pfuma yakavanzika,
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 vazere nomufaro uye vanofara pavanosvika muguva?
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Upenyu hunopirweiko munhu ane nzira yakavanzika, iye akakomberedzwa naMwari noruzhowa?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Nokuti mafemo anosvika kwandiri pachinzvimbo chezvokudya, kugomera kwangu kunodururwa semvura.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Zvandaitya zvakandivinga; zvandaizeza zvaitika kwandiri.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Handina rugare, handina runyararo; handina zororo, asi nhamo chete.”
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
