Књига пророка Софоније 1
1 Реч Господња која дође Софонији, сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијиног, за времена Јосије, сина Амоновог, цара Јудиног.
Амонниң оғли Йосия Йәһудаға падиша болған вақитларда, Һәзәкияниң чәвриси, Амарияниң әвриси, Гәдалияниң нәвриси, Кушиниң оғли Зәфанияға йәткән Пәрвәрдигарниң сөзи: —
2 Све ћу узети са земље, говори Господ;
Мән йәр йүзидин һәммини қурутуветимән, — дәйду Пәрвәрдигар;
3 Узећу људе и стоку, узећу птице небеске и рибе морске и саблазни с безбожницима, и истребићу људе са земље, говори Господ.
— Инсан һәм һайванни қурутуветимән, Асмандики учар-қанатлар һәм деңиздики белиқларни, Барлиқ путликашаңларни рәзил адәмләр билән тәң қурутуветимән, Инсанийәтни йәр йүзидин үзүп ташлаймән, — дәйду Пәрвәрдигар.
4 Јер ћу махнути руком својом на Јуду и на све становнике јерусалимске, и истребићу из места овог остатак Валов и име свештеника идолских с другим свештеницима,
— Шуниң билән Мән Йәһуда үстигә, Барлиқ Йерусалимдикиләр үстигә қолумни созимән; Мошу йәрдә «Баал»ниң қалдуғини, «Қемар»ларниң намини каһинлар билән биллә үзүп ташлаймән;
5 И оне који се клањају на крововима војсци небеској и који се клањају и куну се Господом и који се куну Мелхомом.
Шундақла өгүздә туруп асмандики җисимларға баш уридиғанларни, Пәрвәрдигарға баш уруп, шундақла Униң нами билән қәсәм қилип туруп, «Малкам»ниң нами биләнму қәсәм қилидиғанларни,
6 И оне који се одвраћају од Господа и који не траже Господа нити питају за Њ.
Пәрвәрдигардин тәзгәнләрни, Пәрвәрдигарни издимәйдиған яки Униңдин йол соримиғанларниму үзүп ташлаймән.
7 Ћути пред Господом Господом, јер је близу дан Господњи, јер је Господ приготовио жртву и позвао своје званице.
Рәб Пәрвәрдигарниң һозури алдида сүкүт қилиңлар; Чүнки Пәрвәрдигарниң күни йеқиндур; Чүнки Пәрвәрдигар қурбанлиқни тәйярлиди, У меһманларни «таһарәт қилдуруп» һалал қилди;
8 И у дан жртве Господње походићу кнезове и царске синове и све који носе туђинско одело.
Пәрвәрдигарниң қурбанлиғиниң күнидә шундақ болидуки, Мән әмирләрни, падишаларниң оғуллирини вә ят әлләрниң кийимлирини кийивалғанларниң һәммисини җазалаймән;
9 И походићу у тај дан све који скачу преко прага, који пуне кућу господара својих грабежом и преваром.
Шу күни Мән босуғидин дәссимәй атлайдиғанларни, Йәни зулум-зораванлиқ һәм алдамчилиққа тайинип, ғоҗайинлириниң өйлирини толдуридиғанларни җазалаймән.
10 И у тај ће дан, вели Господ, бити вика од рибљих врата, и јаук с друге стране, и полом велик с хумова.
Шу күнидә, — дәйду Пәрвәрдигар, «Белиқ дәрвазиси»дин «Вайдад», «Иккинчи мәһәллә»дин һөкирәшләр, Дөң-егизликләрдин ғайәт зор «гум-гум» қилип вәйран қилинған авазлар аңлиниду.
11 Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истребише се сви који носе сребро.
«Һөкирәңлар, и «Ойманлиқ мәһәллиси»дикиләр; Чүнки «содигәр хәлиқ»ниң һәммиси қиличланди, Күмүч билән чиңдалғанлар қирилди!»
12 И у то ћу време разгледати Јерусалим са жишцима, и походићу људе који леже на својој дрождини, који говоре у срцу свом: Господ не чини ни добро ни зло.
— Вә шу чағда шундақ болидуки, Мән Йерусалимни чирағлар билән ахтуримән, Арзаңлири үстидә тинған шараптәк турған әндишисиз адәмләрни, Йәни көңлидә: «Пәрвәрдигар һеч яхшилиқни қилмайду, яманлиқниму қилмайду» дегәнләрни җазалаймән.
13 И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих.
Әнди байлиқлири олҗа, Өйлири бәрбат болиду; Улар өйләрни салғини билән, Уларда турмайду; Үзүмзарларни бәрпа қилғини билән, Уларниң шарабини ичмәйду.
14 Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо; глас ће бити дана Господњег, горко ће тада викати јунак.
Пәрвәрдигарниң улуқ күни йеқиндур; Бәрһәқ йеқиндур, интайин тез йетип келиду; Аңла, Пәрвәрдигарниң күниниң садаси! Йетип кәлгәндә палванму әләмлик вақирайду.
15 Тај је дан, дан када ће бити гнев, дан, када ће бити туга и мука, дан, када ће бити пустошење и затирање, дан, када ће бити мрак и тама, дан, када ће бити облак и магла.
Шу күни қәһр елип келидиған бир күн, Күлпәтлик һәм дәрд-әләмлик бир күн, Вәйранчилиқ һәм бәрбатлиқ чүшидиған бир күн, Зулмәтлик һәм сүрлүк бир күн, Булутлар һәм қап-қараңғулуқ билән қапланған бир күн,
16 Дан, када ће бити трубљење и поклич на тврде градове и на високе углове.
Истиһкамлашқан шәһәрләргә, сепилниң егиз потәйлиригә һуҗум қилидиған, Канай челинидиған, агаһ сигнали көтирилидиған бир күн болиду.
17 И притеснићу људе, те ће ићи као слепи, јер згрешише Господу; и крв ће се њихова просути као прах и телеса њихова као гној.
Мән адәмләр үстигә күлпәтләрни чүшүримән, — Улар қариғулардәк жүриду; Чүнки улар Пәрвәрдигарға қарши гуна қилди; Уларниң қанлири топа-чаңдәк, Уларниң үчәй-қеринлири поқтәк төкүлиду;
18 Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; и сву ће земљу прождрети огањ ревности Његове; јер ће брзо учинити крај свима становницима земаљским.
Пәрвәрдигарниң қәһри чүшкән күнидә алтун-күмүчлири уларни қутқузалмайду; Бәлки пүткүл җаһан Униң ғәзәп оти тәрипидин йәветилиду; Чүнки У барлиқ йәр йүзидикиләрниң үстигә мутләқ бир һалакәт, дәһшәтлик бир һалакәт чүшүриду.
