Књига пророка Захарије 7
1 Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,
In the fourth year of King Darius, Yahweh’s word came to Zechariah in the fourth day of the ninth month, the month of Chislev.
2 Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
The people of Bethel sent Sharezer and Regem Melech and their men to entreat Yahweh’s favor,
3 И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
and to speak to the priests of the house of Yahweh of Armies and to the prophets, saying, “Should I weep in the fifth month, separating myself, as I have done these so many years?”
4 И дође ми реч Господња Говорећи:
Then the word of Yahweh of Armies came to me, saying,
5 Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
“Speak to all the people of the land and to the priests, saying, ‘When you fasted and mourned in the fifth and in the seventh month for these seventy years, did you at all fast to me, really to me?
6 А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
When you eat and when you drink, don’t you eat for yourselves and drink for yourselves?
7 Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?
Aren’t these the words which Yahweh proclaimed by the former prophets when Jerusalem was inhabited and in prosperity, and its cities around her, and the South and the lowland were inhabited?’”
8 Дође реч Господња Захарији говорећи:
Yahweh’s word came to Zechariah, saying,
9 Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
“Thus has Yahweh of Armies spoken, saying, ‘Execute true judgment, and show kindness and compassion every man to his brother.
10 И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
Don’t oppress the widow, the fatherless, the foreigner, nor the poor; and let none of you devise evil against his brother in your heart.’
11 Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
But they refused to listen, and turned their backs, and stopped their ears, that they might not hear.
12 И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.
Yes, they made their hearts as hard as flint, lest they might hear the law and the words which Yahweh of Armies had sent by his Spirit by the former prophets. Therefore great wrath came from Yahweh of Armies.
13 Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
It has come to pass that, as he called and they refused to listen, so they will call and I will not listen,” said Yahweh of Armies;
14 Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.
“but I will scatter them with a whirlwind among all the nations which they have not known. Thus the land was desolate after them, so that no man passed through nor returned; for they made the pleasant land desolate.”
