Књига пророка Захарије 7
1 Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,
And it came to pass, in the fourth year of King Darius, that the word of Jehovah came to Zechariah, on the fourth day of the ninth month, even in Chisleu;
2 Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
when they had sent to the house of God Sherezer and Regem-melech, and their men, to pray before Jehovah,
3 И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
and to speak to the priests that were in the house of Jehovah of hosts, and to the prophets, saying, “Shall I weep in the fifth month, separating myself, as I have done these so many years?”
4 И дође ми реч Господња Говорећи:
Then came the word of Jehovah of hosts to me, saying,
5 Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
Speak to all the people of the land, and to the priests, saying, When ye fasted and mourned in the fifth month and in the seventh month, even those seventy years, did ye at all fast for me, even for me?
6 А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
And when ye eat and drink, is it not ye that eat, and ye that drink?
7 Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?
Are not these the words which Jehovah proclaimed by the former prophets, when Jerusalem was inhabited and in prosperity, and her cities round about her, and when the South and the Plain were inhabited?
8 Дође реч Господња Захарији говорећи:
And the word of Jehovah came to Zechariah, saying,
9 Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
Thus spake Jehovah of hosts, saying, Judge true judgment, and show mercy and compassion every man to his brother.
10 И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
And the widow, and the orphan, and the stranger, and the poor, oppress not, and meditate not evil against one another in your heart.
11 Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
But they refused to hearken, and showed a refractory shoulder, and made their ears dull, that they might not hear;
12 И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.
yea, they made their hearts as an adamant stone, that they might not hear the law, and the words which Jehovah of hosts sent through his spirit by the former prophets. Therefore came great anger from Jehovah of hosts.
13 Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
And as he called and they would not hear, so they called and I would not hear, saith Jehovah of hosts.
14 Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.
And I scattered them as with a whirlwind among all the nations, which they knew not. And the land was desolate after them, so that no man passed through, nor returned; and thus the beautiful land was made a desolation.
