Књига пророка Захарије 7
1 Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,
The Lord sent a message to Zechariah on the fourth day of the ninth month, the month of Chislev. This was during the fourth year of king Darius' reign.
2 Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
Bethel-sharezer sent Regem-melech and his men to ask for the Lord's blessing.
3 И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
They were to ask the priests of the Temple of the Lord Almighty and the prophets, “Should I go on mourning and fasting in the fifth month, as I have done for so many years?”
4 И дође ми реч Господња Говорећи:
The Lord Almighty sent a message to me saying,
5 Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
Tell everyone in the land and the priests, when you fasted and mourned in the fifth month and the seventh month during these seventy years, was it really me you were fasting for?
6 А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
And when you eat and drink, don't you eat and drink for yourselves?
7 Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?
Isn't this what the Lord told you to do through the former prophets, when Jerusalem was prosperous and inhabited, and when people were living in the Negev and the Shephelah?
8 Дође реч Господња Захарији говорећи:
The Lord Almighty sent another message to me.
9 Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
This is what the Lord says. Judge fairly and truthfully. Show mercy and kindness to one another.
10 И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
Don't exploit those who are widowed or fatherless, foreigners or the poor. Don't think up ways of mistreating one other.
11 Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
But they refused to listen. They were obstinate, turning their backs and closing their ears.
12 И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.
They made their minds unreceptive, as hard as stone. They refused to listen to the law or to what the Lord Almighty told them by his Spirit through the former prophets. That's why the Lord Almighty became very angry with them.
13 Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
So since they didn't listen when I called out to them, I wouldn't listen when they called out to me, says the Lord Almighty.
14 Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.
With the winds of a storm I scattered them among the nations where they lived as foreigners. The land they left became so desolate that no one even traveled through it. They turned the Promised Land into a desert.
