Књига пророка Захарије 4
1 Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човека који се буди ода сна.
Pea naʻe toe haʻu ʻae ʻāngelo naʻa ma talanoa mo au, ʻo ne fafangu au, ʻo hangē ko e fafangu ha taha ʻoku mohe.
2 И рече ми: Шта видиш? А ја рекох: Видим, ето, свећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему, и седам левака за седам жижака што су горе на њему,
Pea naʻa ne pehē kiate au, “Ko e hā ʻoku ke sio ki ai?” Pea naʻaku pehē ʻeau, “Kuo u sio, pea vakai, ko e tuʻunga maama ko e koula haohaoa pe, mo e ʻaiʻanga lolo ʻi ʻolunga, mo hono tuʻunga maama ʻe fitu ʻi ai, mo e tafeʻanga lolo ʻe fitu ki he tuʻunga maama ʻe fitu, ʻaia ʻoku ʻi hono potu ki ʻolunga:
3 И две маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с леве.
Pea ʻoku tuʻu vāofi mo ia ʻae ongo ʻakau ko e ʻolive, ko e taha ʻi he potu toʻomataʻu ʻoe ʻaiʻanga lolo, pea ko e taha ʻi hono potu fakatoʻohema.”
4 И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: Шта је то, господару мој?
Ko ia ne u pehēange ai ki he ʻāngelo naʻa ma talanoa mo au, “ʻE hoku ʻeiki ko e hā ʻena?”
5 А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: Зар не знаш шта је то? И рекох: Не, господару мој.
Pea naʻe pehē mai ʻe he ʻāngelo naʻa ma talanoa mo au, “ʻOku ʻikai te ke ʻilo pe ko e hā ʻae ngaahi meʻa na?” Pea naʻaku pehē, “ʻE hoku ʻeiki, ʻoku ʻikai.”
6 А он одговори и рече ми говорећи: То је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу него Духом мојим, вели Господ над војскама.
Pea toki tali mai ʻe ia ʻo ne pehē kiate au, “Ko eni ʻae folofola ʻa Sihova kia Selupepeli, ʻo pehē, ‘ʻOku ʻikai ko ha meʻa ʻi ha kau tau pe ʻi ha mālohi, ka ʻi hoku Laumālie ʻoʻoku, ʻoku pehē ʻe Sihova ʻoe ngaahi kautau.’”
7 Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељем? Равница; и он ће изнети највиши камен, с усклицима: Милост, милост њему.
Ko hai koe, ʻE moʻunga māʻolunga? ʻE fakalafalafa hifo koe ʻi he ʻao ʻo Selupepeli: pea ʻe ʻomi ʻe ia ʻae maka tauʻolunga ki ai ʻi he mavava mo e kalanga, ʻo pehē, “Ke ʻi ai ʻae ʻaloʻofa, ke ʻi ai ʻae ʻaloʻofa.”
8 И дође ми реч Господња говорећи:
Naʻe hoko foki ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē,
9 Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.
“Kuo ʻai ʻae tuʻunga ʻoe fale ni ʻe he nima ʻo Selupepeli; pea ʻe fakaʻosi ia foki ʻe hono nima ʻoʻona, pea te mou ʻilo kuo fekau mai au ʻe Sihova ʻoe ngaahi kautau.”
10 Јер ко је презрео дан малих ствари? Јер ће се радовати кад види камен мерачки у руци Зоровавељу, оних седам очију Господњих који прелазе сву земљу.
He ko hai kuo ne manuki ki he ʻaho ʻoe meʻa siʻi? He te nau fiefia, mo mamata ki he fua fakatonutonu ʻi he nima ʻo Selupepeli. Pea ko e toko fitu na ko e foʻi fofonga ia ʻe fitu ʻo Sihova, ʻaia ʻoku feʻaluʻaki fano ʻi māmani kotoa pē.
11 Тада одговарајући рекох му: Шта су оне две маслине с десне стране свећњаку и с леве?
Pea naʻaku pehēange ai ʻeau kiate ia, “Ko e hā ʻae ongo ʻakau ʻolive, ʻaia ʻoku ʻi he toʻomataʻu ʻoe tuʻunga maama, pea mo hono toʻohema ʻo ia?”
12 И опет проговорих и рекох му: Шта су оне две гранчице маслинове, што су међу два левка златна, који точе злато?
Pea naʻaku toe pehēange ki ai, “Ko e hā ʻae ongo vaʻa ʻolive ʻena, ʻaia ʻoku lilingi atu mei ai ʻae lolo, ʻi hono tafeʻanga koula ʻe ua?”
13 И рече ми говорећи: Зар не знаш шта је то? А ја рекох: Не, господару мој.
Pea naʻe pehē mai ʻe ia kiate au, “ʻOku ʻikai te ke ʻilo pe ko e hā ʻae ngaahi meʻa na?” Pea ne u pehē, “ʻA hoku ʻeiki ʻoku ʻikai.”
14 Тада рече: То су две маслине које стоје код Господа све земље.
Pea ne toki pehē mai ʻe ia, “Ko e toko ua ʻena kuo pani pea ʻoku na tutuʻu ʻi he ʻao ʻo Sihova ʻo māmani kotoa pē.”
