Књига пророка Захарије 4

1 Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човека који се буди ода сна.

Entonces el ángel con el que yo hablaba volvió y llamó mi atención, como cuando despiertan a alguien de su sueño.

2 И рече ми: Шта видиш? А ја рекох: Видим, ето, свећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему, и седам левака за седам жижака што су горе на њему,

“¿Qué ves?” me preguntó. “Veo un candelabro hecho de oro sólido con un tazón que sostiene siete lámparas sobre él, cada una con siete labios.

3 И две маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с леве.

También veo árboles de olivos, uno a la derecha y uno a la izquierda del tazón”.

4 И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: Шта је то, господару мој?

Entonces le pregunté al ángel con el que hablaba: “¿Qué son estos, mi señor?”

5 А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: Зар не знаш шта је то? И рекох: Не, господару мој.

“¿No sabes lo que son?” respondió el ángel. “No, mi señor”, respondí.

6 А он одговори и рече ми говорећи: То је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу него Духом мојим, вели Господ над војскама.

Entonces me dijo: “Este es el mensaje del Señor a Zorobabel: No es con poder, ni con fuerza sino con mi espíritu, dice el Señor.

7 Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељем? Равница; и он ће изнети највиши камен, с усклицима: Милост, милост њему.

Aún los obstáculos grandes como montañas serán aplastados ante Zorobabel. Finalmente traerá la piedra angular con gritos de ‘¡Bendiciones sobre ella!’”

8 И дође ми реч Господња говорећи:

Entonces el Señor me dio otro mensaje.

9 Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.

Zorobabel con sus propias manos estableció los cimientos de este Templo, y será completado de la misma forma. Entonces sabrás que el Señor Todopoderoso me ha enviado.

10 Јер ко је презрео дан малих ствари? Јер ће се радовати кад види камен мерачки у руци Зоровавељу, оних седам очију Господњих који прелазе сву земљу.

¿Acaso quién se atreve a menospreciar estos tiempos de comienzos pequeños? Serán felices cuando vean la plomada en la mano de Zorobabel. “Las siete lámparas representan los ojos del Señor que ve a todo el mundo”.

11 Тада одговарајући рекох му: Шта су оне две маслине с десне стране свећњаку и с леве?

Entonces le pregunté al ángel: “¿Que significan los dos árboles de olivo que están a los lados del candelabro?”

12 И опет проговорих и рекох му: Шта су оне две гранчице маслинове, што су међу два левка златна, који точе злато?

Y también le pregunté: “¿Que significan las dos ramas de olvido de las cuales sale el aceite dorado a través de las boquillas doradas?”

13 И рече ми говорећи: Зар не знаш шта је то? А ја рекох: Не, господару мој.

“¿No lo sabes?” respondió el ángel. “No, mi señor”, le respondí.

14 Тада рече: То су две маслине које стоје код Господа све земље.

“Estos son los dos que han sido ungidos y que están junto al Señor de toda la tierra”, respondió.