Књига пророка Захарије 2

1 Опет подигох очи своје и видех, и гле, човек, и у руци му уже мерачко.

Then I looked up and saw a man with a measuring line in his hand.

2 И рекох: Куда идеш? А он ми рече: Да измерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина.

I said, ‘Where are you going?’ He replied, ‘To measure Jerusalem, to see what is its breadth and length.’

3 И гле, анђео који говораше са мном изађе, и други анђео изађе му на сусрет.

Then the messenger who talked with me stepped forward, and another messenger went out to meet him,

4 И рече му: Трчи. Говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему.

and said to him, ‘Run and tell to that young man that Jerusalem will be inhabited like a village without walls, because so many people and cattle will live there.

5 И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега.

For I, says the Lord, will be a wall of fire her, and I will be the glory in the midst of her.

6 Еј, еј, бежите из земље северне, говори Господ, јер вас разасух у четири ветра небеска, говори Господ.

Up! Away! Flee from the land of the north, says the Lord. For I have spread you abroad as the four winds of the heavens, says the Lord.

7 Еј Сионе, који седиш код кћери вавилонске, избави се.

Up, escape to Zion, you who live in Babylon.

8 Јер овако вели Господ над војскама: За славом посла ме к народима, који вас опленише; јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока Његовог.

This is what the Lord of hosts says to the nations which plundered you: Whoever touches you touches the apple of my eye.

9 Јер ево, ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама.

I will raise my hand against them. They will be plunder for their own slaves; and you will know that the Lord of hosts has sent me.

10 Певај и весели се, кћери сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ.

‘Sing and rejoice, daughter of Zion! I am coming, I will live among you, says the Lord.

11 И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама.

Many nations will join themselves to the Lord in that day, and will be his people, and he will live among you. You will know that the Lord of hosts has sent me to you.

12 И Господ ће наследити Јуду, свој део, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим.

The Lord will inherit Judah as his portion in the holy land. He will again choose Jerusalem.

13 Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог.

Be silent, everyone, in the presence of the Lord, because he is coming from his holy dwelling.’