Књига пророка Захарије 11
1 Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.
Open thy doors, O Lebanon, that the fire may devour thy cedars.
2 Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови васански, јер се посече шума ограђена.
Wail, fir tree; for the cedar is fallen; because the mighty are laid waste: wail, O ye oaks of Bashan; for the forest of the vintage is come down.
3 Стоји јаук пастира, јер се затре слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос јордански.
There is a voice of the wailing of the shepherds; for their glory is destroyed: a voice of the roaring of young lions; for the pride of Jordan is laid waste.
4 Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице,
Thus saith the LORD my God; Feed the flock of the slaughter;
5 Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.
Whose possessors slay them, and hold themselves not guilty: and they that sell them say, Blessed be the LORD; for I am rich: and their own shepherds pity them not.
6 Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево предати једног другом у руке и у руке цару њиховом, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њихових.
For I will no more pity the inhabitants of the land, saith the LORD: but, lo, I will deliver the men every one into his neighbour’s hand, and into the hand of his king: and they shall smite the land, and out of their hand I will not deliver them.
7 И пасох овце кланице, невољне од стада, и узевши два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.
And I will feed the flock of slaughter, even you, O poor of the flock. And I took to me two staffs; the one I called Beauty, and the other I called Bands; and I fed the flock.
8 И погубих три пастира за месец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.
Three shepherds also I cut off in one month; and my soul lothed them, and their soul also abhorred me.
9 И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.
Then said I, I will not feed you: that which dieth, let it die; and that which is to be cut off, let it be cut off; and let the rest eat every one the flesh of another.
10 И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима.
And I took my staff, even Beauty, and cut it asunder, that I might break my covenant which I had made with all the people.
11 И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња.
And it was broken in that day: and so the poor of the flock that waited upon me knew that it was the word of the LORD.
12 И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника.
And I said to them, If ye think good, give me my price; and if not, forbear. So they weighed for my price thirty pieces of silver.
13 И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.
And the LORD said to me, Cast it to the potter: a magnificent price that I was valued at by them. And I took the thirty pieces of silver, and cast them to the potter in the house of the LORD.
14 Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.
Then I cut asunder my other staff, even Bands, that I might break the brotherhood between Judah and Israel.
15 И Господ ми рече: Узми јоште оправу безумног пастира.
And the LORD said to me, Take to thee yet the instruments of a foolish shepherd.
16 Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне који гину, неће тражити нејаке, нити ће лечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и папке ће им кидати.
For, lo, I will raise up a shepherd in the land, who shall not visit those that are cut off, neither shall seek the young one, nor heal that which is broken, nor feed that which standeth still: but he shall eat the flesh of the fat, and tear their claws in pieces.
17 Тешко пастиру никаквом, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над десним оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамнети.
Woe to the idle shepherd that leaveth the flock! the sword shall be upon his arm, and upon his right eye: his arm shall be wholly dried up, and his right eye shall be utterly darkened.
