< Титу 1 >

1 Од Павла, слуге Божјег, а апостола Исуса Христа по вери изабраних Божјих и по познању истине побожности,
Paul, a servant of God, and an apostle of Jesus Christ, according to the faith of God’s elect, and the acknowledging of the truth which is after godliness;
2 За наду вечног живота, који обећа нелажни Бог пре времена вечних, (aiōnios g166)
In hope of eternal life, which God, that cannot lie, promised before the world began; (aiōnios g166)
3 А јави у времена своја реч своју проповедањем, које је мени поверено по заповести Спаситеља нашег Бога,
But hath in due times manifested his word through preaching, which is committed unto me according to the commandment of God our Saviour;
4 Титу, правом сину по вери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаса нашег.
To Titus, [mine] own son after the common faith: Grace, mercy, [and] peace, from God the Father and the Lord Jesus Christ our Saviour.
5 Зато те оставих у Криту да поправиш шта је недовршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих,
For this cause left I thee in Crete, that thou shouldest set in order the things that are wanting, and ordain elders in every city, as I had appointed thee:
6 Ако је ко без мане, једне жене муж, и има верну децу, коју не коре за курварство или за непокорност.
If any be blameless, the husband of one wife, having faithful children not accused of riot or unruly.
7 Јер владика треба да је без мане, као Божји пристав; не који себи угађа, не гневљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;
For a bishop must be blameless, as the steward of God; not selfwilled, not soon angry, not given to wine, no striker, not given to filthy lucre;
8 Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;
But a lover of hospitality, a lover of good men, sober, just, holy, temperate;
9 Који се држи верне речи по науци, да буде кадар и саветовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.
Holding fast the faithful word as he hath been taught, that he may be able by sound doctrine both to exhort and to convince the gainsayers.
10 Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања,
For there are many unruly and vain talkers and deceivers, specially they of the circumcision:
11 Којима треба уста затворити; који целе куће изопачују учећи шта не треба, поганог добитка ради.
Whose mouths must be stopped, who subvert whole houses, teaching things which they ought not, for filthy lucre’s sake.
12 А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли зверови, беспослени трбуси.
One of themselves, [even] a prophet of their own, said, The Cretians [are] alway liars, evil beasts, slow bellies.
13 Сведочанство је ово истинито; заради тог узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вери,
This witness is true. Wherefore rebuke them sharply, that they may be sound in the faith;
14 Не слушајући јеврејске гаталице ни заповести људи који се одвраћају од истине.
Not giving heed to Jewish fables, and commandments of men, that turn from the truth.
15 Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.
Unto the pure all things [are] pure: but unto them that are defiled and unbelieving [is] nothing pure; but even their mind and conscience is defiled.
16 Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани.
They profess that they know God; but in works they deny [him], being abominable, and disobedient, and unto every good work reprobate.

< Титу 1 >