Песма над песмама 1
1 Соломунова песма над песмама.
Salomon korkea veisu.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Hän suuta antakoon minun, suunsa antamisella; sillä sinun rakkautesi on suloisempi kuin viina,
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
Sinun hyväin voidettes hajuin tähden. Sinun nimes on vuodatettu öljy; sen piikaiset sinua rakastavat.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Vedä minua, niin me juoksemme perässäs: Kuningas vie minun kammioonsa: Me iloitsemme ja riemuitsemme sinusta, me muistamme sinun rakkauttas enempi kuin viinaa: hurskaat rakastavat sinua.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Minä olen musta, mutta sangen otollinen, te Jerusalemin tyttäret, niinkuin Kedarin majat, niinkuin Salomon kirjoiteltu vaate.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Älkäät sitä katsoko, että minä niin musta olen; sillä päivä on minun polttanut: minun äitini lapset vihastuivat minun päälleni: he ovat asettaneet minun viinamäen vartiaksi, mutta en minä varjellut viinamäkeäni.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Sano minulle sinä, jota minun sieluni rakastaa: kussas laidunta pidät, ja kussas lounaalla lepäät? ettei minun pitäisi poikkeeman kumppanies lauman tykö.
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
Jos et sinä sinuas tunne, sinä kaikkein ihanaisin vaimoin seassa, niin mene lammasten jäljille, ja kaitse vohlias paimenien huonetten tykönä.
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
Minä vertaan sinun, ystäväni, ratsaskaluihini, Pharaon vaunuihin.
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Sinun sasupääs ovat ihanat pankkuin keskellä, ja sinun kaulas kultakäädyissä.
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Me teemme sinulle kultaiset pankut, hopianastoilla.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Kuin kuningas istui pöytänsä tykönä, antoi nardukseni hajunsa.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
Ystäväni on minun mirrhamkimppuni, joka minun rinnoillani riippuu.
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
Minun ystäväni on minulle Kyprin viinamarjan rypäle, Engeddin viinamäessä.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Katso, armaani, sinä olet ihana: katso, sinä olet ihana, silmäs ovat niinkuin kyhkyläisen silmät.
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Katso, ystäväni, sinä olet ihana ja suloinen, ja meidän vuoteemme myös viheriöitsee.
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
Meidän huoneemme kaaret ovat sedripuusta, vuolteet hongasta.
