Песма над песмама 7
1 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
«И шаһзадиниң қизи, Кәшлириңдә сениң қәдәмлириң немидегән гөзәл! Толғиған ямпашлириң гөһәрләрдәк, Чевәр һүнәрвән қолиниң һүниридур.
2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
Киндигиң жумулақ бир қәдәһтур; Униң әбҗәш шараби кам әмәс; Қосиғиң буғдай догисидур, Әтрапиға нилупәрләр олишиду.
3 Две дојке твоје као два близанца срнчета;
Икки көксүң икки маралдәк, җәрәнниң қошкезикидур;
4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
Бойнуң пил чишлиридин ясалған мунардур; Көзлириң Бат-Раббим қовуқи бойидики Һәшбон көлчәклиридәк, Бурнуң Дәмәшққә қарайдиған Ливан мунаридәктур;
5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
Үстүңдә бешиң Кармәл теғидәк туриду; Бешиңдики өрүмә чачлириң сөсүн рәңликтур, Падиша бүдүр чачлириңниң мәһбусидур.
6 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
И сөйгиним, һозурлар үчүн шунчә гөзәл, шунчә йеқимлиқтурсән!
7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
Сениң боюң палма дәриғидәк, Көксүң үзүм ғунчилиридәктур.
8 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
Мән: — «Палма дәриғи үстигә чиқимән, Шахлирини тутуп ямишимән; Көксилириң дәрвәқә үзүм тал ғунчилиридәк, Бурнуңниң пуриғи алмилардәк, таңлайлириңниң тәми әң есил шарапдәктур...».
9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
«...мениң сөйүмлүгүмниң гелидин силиқ өтүп, Ләвләр, чишлардин тейилип чүшсун...!
10 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
Мән мениң сөйүмлүгүмниңкидурмән, Униң тәқаззаси маңа қаритилиду».
11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
«И сөйүмлүгүм, келәйли, Етизларға чиқайли; Йезиларда түнәп келәйли,
12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
Үзүмзарлиққа чиқишқа балдур орундин турайли, Үзүм таллириниң бихлиған-бихлимиғанлиғини, Чечәкләрниң ечилған-ечилмиғанлиғини, Анарларниң бәрқ урған-урмиғанлиғини көрәйли; Әшу йәрдә муһәббәтлиримни саңа беғишлаймән.
13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
Муһәббәтгүлләр әшу йәрдә өз пуриғини пуритиду; Ишиклиримиз үстидә һәр хил есил мевә-чивиләр бардур, Йеңи һәм кониму бардур; Сән үчүн уларни топлап тәйярлидим, и сөйүмлүгүм!»
