Песма над песмама 7

1 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.

¡Qué hermosos son tus pies en tus sandalias, oh hija de rey! Las curvas de tus caderas son como joyas, el trabajo de las manos de un experto:

2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

Tu estómago es un depósito de grano con lirios a su alrededor, y en el medio una copa redonda llena de vino.

3 Две дојке твоје као два близанца срнчета;

Tus dos pechos son como dos gacelas gemelas.

4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;

Tu cuello es como una torre de marfil; tus ojos como los estanques de Hesbón, junto a la puerta de Bat-rabim; Tu nariz es como la torre en el Líbano mirando a Damasco:

5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

Tu cabeza es como El Monte Carmelo, y el cabello de tu cabeza es como el púrpura, en cuya red está el rey prisionero.

6 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!

Que hermosa y dulce eres, oh amor, con todos tus encantos.

7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

Eres alta como una palmera, y tus pechos son como el fruto de la vid.

8 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;

Dije: Déjame subir por la palmera, y déjame tomar sus ramas en mis manos: tus pechos serán como el fruto de la vid, y el olor de tu aliento como manzanas;

9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.

Él paladar de tu boca como buen vino fluye suavemente por mi amado, moviéndose suavemente sobre los labios y mis dientes.

10 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

Soy para mi amado, y su deseo es para mí.

11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

Ven, mi amado, salgamos al campo; Tomemos un descanso entre las aldeas.

12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.

Salgamos temprano a los viñedos; Veamos si la vid está floreciendo, si han abierto sus flores y si la granada está en flor. Allí te daré mi amor.

13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.

Las mandrágoras emiten un olor dulce, y en nuestras puertas hay todo tipo de buenos frutos, nuevos y viejos, que he guardado para mi amado.