Песма над песмама 7

1 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.

¡CUÁN hermosos son tus pies en los calzados, oh hija de príncipe! Los contornos de tus muslos son como joyas, obra de mano de excelente maestro.

2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

Tu ombligo, [como] una taza redonda, que no le falta bebida. Tu vientre, [como] montón de trigo, cercado de lirios.

3 Две дојке твоје као два близанца срнчета;

Tus dos pechos, como dos cabritos mellizos de gama.

4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;

Tu cuello, como torre de marfil; tus ojos, [como] las pesqueras de Hesbón junto á la puerta de Batrabbim; tu nariz, como la torre del Líbano, que mira hacia Damasco.

5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

Tu cabeza encima de ti, como el Carmelo; y el cabello de tu cabeza, como la púrpura del rey ligada en los corredores.

6 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!

¡Qué hermosa eres, y cuán suave, oh amor deleitoso!

7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

¡Y tu estatura es semejante á la palma, y tus pechos á los racimos!

8 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;

Yo dije: Subiré á la palma, asiré sus ramos: y tus pechos serán ahora como racimos de vid, y el olor de tu boca como de manzanas;

9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.

Y tu paladar como el buen vino, que se entra á mi amado suavemente, y hace hablar los labios de los viejos.

10 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

Yo soy de mi amado, y conmigo tiene su contentamiento.

11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

Ven, oh amado mío, salgamos al campo, moremos en las aldeas.

12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.

Levantémonos de mañana á las viñas; veamos si brotan las vides, si se abre el cierne, si han florecido los granados; allí te daré mis amores.

13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.

Las mandrágoras han dado olor, y á nuestras puertas hay toda suerte de dulces frutas, nuevas y añejas, que para ti, oh amado mío, he guardado.