Песма над песмама 7
1 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
Kva ne'mofo mofamoka kagia noma antaninana kagamo'a hirantoza hu'ne. Kagiamo'a knarezantfa hu'neankino, keonke'zama tro'ma hu'are'ma knare'ma hu'nea vahe'mo'ma havere'ma eri vimago huno marerirafa avasesezama tro hunteankna huno hentofaza hu'ne.
2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
Hagi mnanentake zane wainima eri haviama hunentaza kapugna huno kriko'mo'a knare zantfa hu'ne. Hagi kamumo'a witi herafintazageno hihi huno mareriaza huno marerinegeno, liliema nehaza trazamofo amosrenu avasase hugagintazageno asivaziankna huno knare zantfa hu'ne.
3 Две дојке твоје као два близанца срнчета;
Tare aminka' amokea tare anenta dia afukna nehuke, gezelie nehaza kugave'za dia afukna hu'na'e.
4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
Knankemo'a mani'nezama kuma kegavama nehaza noma elefanti aveteti kinazankna huno hentofaza hu'ne. Hanki kavurga raremokea Hesboni kumapine, Bat-rabimi kuma kafante me'nea tirutamimpinti ru marave hiankna huno hentofaza hu'ne. Kagonamo'a Lebanoni kumate mani'nezama kegavama nehaza za'za nomo'ma Damaskasi kaziga avugosa hunteankna huno knare'zantfa hu'ne.
5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
Hagi kasenimo'a mesga huno Kameli agonagna nehigeno, kazokamo'a kini ne'mofo tavravegna hu'ne. Hagi e'i ana kazoka kutera kini ne'mo'a evuramigahie.
6 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
Navesima negantoa mofamoka kagra marerigatere zagani'a mani'nane. Kagri kavufgare'ma mika zama me'nea zamo'a nazeri muse nehige'na, nagra tusiza hu'na navesinegantoe.
7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
Kagra tofe zafagna hunka za'za hu'nankeno, aminka'araremokea tofe zafamo asite asite ragama renteankna hu'na'e.
8 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
Hagi nagra tofe zafare marerina raga'a azerigahue. Tare aminka'amokea grepi ragamo'ma hiaza nehigeno, kasimu'ma nentakeno'a epoli zafa ragamo'ma neviankna mna nevie.
9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
Hagi nagi'ma nenankeno'a, haga'amo'a knare zantfama hu'nea wainima nenogeno, haganentake'ma huno nagipima uramiankna nehie.
10 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
Nagra ve'nimofo su'za manugeno, agra tusiza huno avesi nenante.
11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
Navesima negantoa ne'moka egeta avo'nompi vano nehuta, osi kumatamimpi umasamneno.
12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
Nanterame otita waini hozafi vuta, waini zafamo'ma amuma marege amosrema rupokrasege'ma hu'nenigura ome kegahu'e. Ana nehuta pomigreneti zafamo'ma amosrema ahenenigura negeta, anampi navesima negantoa zana eri kaveri hugahue.
13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
E'i anampi mentreki zafa ragamo'a, tusi mna nevina kahantirera maka knare'nare zafa raga nemena, kasefa ragane korapa zafa raganena megahiankino, e'i ana suzantamina navesima negantomoka antegante'noe.
