Песма над песмама 7
1 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
How beautiful are thy feet with shoes, O prince’s daughter! the joints of thy thighs are like jewels, the work of the hands of a skilful workman.
2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
Thy navel is like a round goblet, which wanteth not liquor: thy belly is like an heap of wheat set about with lilies.
3 Две дојке твоје као два близанца срнчета;
Thy two breasts are like two young roes that are twins.
4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
Thy neck is as a tower of ivory; thy eyes like the fishpools in Heshbon, by the gate of Bathrabbim: thy nose is as the tower of Lebanon which looketh toward Damascus.
5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
Thy head upon thee is like Carmel, and the hair of thy head like purple; the king is held captive by her locks of hair.
6 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
How fair and how pleasant art thou, O love, for delights!
7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
This thy stature is like a palm tree, and thy breasts to clusters of grapes.
8 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
I said, I will go up to the palm tree, I will take hold of its boughs: now also thy breasts shall be as clusters of the vine, and the fragrance of thy breath like apples;
9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
And the roof of thy mouth like the best wine for my beloved, that goeth down sweetly, causing the lips of those that are asleep to speak.
10 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
I am my beloved’s, and his desire is toward me.
11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
Come, my beloved, let us go forth into the field; let us lodge in the villages.
12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
Let us get up early to the vineyards; let us see if the vine flourisheth, whether the tender grape appeareth, and the pomegranates bud forth: there will I give thee my loves.
13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
The mandrakes give a fragrance, and at our gates are all manner of pleasant fruits, new and old, which I have laid up for thee, O my beloved.
