Песма над песмама 7
1 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
How beautiful are thy steps in sandals, O prince's daughter! The roundings of thy thighs are like the links of a chain, the work of the hands of a skilled workman.
2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
Thy navel is like a round goblet, wherein no mingled wine is wanting; thy belly is like a heap of wheat set about with lilies.
3 Две дојке твоје као два близанца срнчета;
Thy two breasts are like two fawns that are twins of a gazelle.
4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
Thy neck is as a tower of ivory; thine eyes as the pools in Heshbon, by the gate of Bath-rabbim; thy nose is like the tower of Lebanon which looketh toward Damascus.
5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
Thy head upon thee is like Carmel, and the hair of thy head like purple; the king is held captive in the tresses thereof.
6 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
How fair and how pleasant art thou, O love, for delights!
7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
This thy stature is like to a palm-tree, and thy breasts to clusters of grapes.
8 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
I said: 'I will climb up into the palm-tree, I will take hold of the branches thereof; and let thy breasts be as clusters of the vine, and the smell of thy countenance like apples;
9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
And the roof of thy mouth like the best wine, that glideth down smoothly for my beloved, moving gently the lips of those that are asleep.'
10 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
I am my beloved's, and his desire is toward me.
11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
Come, my beloved, let us go forth into the field; let us lodge in the villages.
12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
Let us get up early to the vineyards; let us see whether the vine hath budded, whether the vine-blossom be opened, and the pomegranates be in flower; there will I give thee my love.
13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
The mandrakes give forth fragrance, and at our doors are all manner of precious fruits, new and old, which I have laid up for thee, O my beloved.
