Песма над песмама 6

1 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

¿Adónde se fue tu amado, oh la más hermosa entre las mujeres? ¿A Dónde se ha dirigido tu amado, para que podamos ir a buscarlo contigo? Ella.

2 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

Mi amado a bajado a su jardín, a los lechos de especias, para pastorear a su rebaño en los jardines y para recoger lirios.

3 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

Soy para mi ser amado, y mi ser amado es para mí; Él apacienta su rebaño entre los lirios.

4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

Eres hermosa, oh mi amor, como Tirsa, tan bella como Jerusalén; imponente como un ejército con banderas.

5 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

Vuelvan de mí mis ojos; Mira, me han vencido; tu cabello es como un rebaño de cabras que descansan del lado de Galaad.

6 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

Tus dientes son como un rebaño de ovejas que suben del lavadero; cada uno tiene mellizos, y no hay uno steril entre ellos.

7 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

Al igual que la fruta de granada son las sienes debajo de su velo.

8 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

Hay sesenta reinas, ochenta concubinas y doncellas sin número.

9 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

Mi paloma, mi muy hermosa, no es más que una; Ella es la única de su madre, es la más querida de ella que dio a luz. Las hijas la vieron y le dieron una bendición; Sí, las reinas y las sirvientas, y le dieron alabanzas.

10 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

¿Quién es ella, mirando hacia abajo como la luz de la mañana, bella como la luna, clara como el sol, a quién se le debe temer como un ejército con banderas?

11 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

Bajé al jardín de los nogales para ver las plantas verdes del valle y para ver si la vid estaba en capullos, y los granados estaban en flor.

12 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

Antes de que fuera consciente de ello, mi alma me puso sobre los carros de mi noble pueblo.

13 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.

Vuelve, vuelve, oh Sulamita; vuelve, vuelve, para que nuestros ojos te vean. ¿Qué vas a ver en la Sulamita? Una danza, cómo en los campamentos.