< Песма над песмама 6 >

1 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
Gdzież poszedł miły twój, o najpiękniejsza między niewiastami? Gdzie się obrócił miły twój? a szukać go będziemy z tobą.
2 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
Miły mój wstąpił do ogrodu swego między zagonki ziół wonnych, aby pasł w ogrodach, i żeby zbierał lilije.
3 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
Jam jest miłego mego, a miły mój jest mój, który pasie między lilijami.
4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
Pięknaś ty, przyjaciółko moja! jako Tersa; pięknaś, jako Jeruzalem; ogromna, jako wojsko uszykowane.
5 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
(Odwróć oczy twoje odemnie, gdyż mię one srogim czynią). Włosy twoje są jako stada kóz, które wychodzą z Galaad.
6 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
Zęby twoje są jako stado owiec, które wychodzą z kąpieli, z których każda miewa po dwojgu, a niepłodnej niemasz między niemi.
7 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
Skronie twoje między kędzierzami twemi są jako sztuka jabłka granatowego.
8 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
Aczkolwiek jest sześćdziesiąt żon królewskich, a ośmdziesiąt założnic, a panien bez liczby:
9 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
Wszakże jednaż jest gołębica moja, uprzejma moja, jedynaczka u matki swojej, bez zmazy u rodzicielki swojej. Ujrzawszy ją córki, błogosławioną ją nazwały; także i żony królewskie i założnice, i chwaliły ją, mówiąc:
10 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
Któraż to jest, co się pokazuje jako zorza, piękna jako miesiąc, czysta jako słońce, ogromna jako wojsko uszykowane z chorągwiami?
11 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
Zstąpiłam do ogrodu orzechowego, abym oglądała owoce rosnące w dolinach; abym obaczyła, jeźli kwitną winne macice, a wypuszczająli pączki jabłonie granatowe.
12 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
Niżem się dowiedziała, dusza moja wsadziła mię na wóz przedniejszych z ludu mego.
13 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
Nawróć się, nawróć się, o Sulamitko! nawróć się, nawróć się, niech na cię patrzymy. Cóż widzicie na Sulamitce? Widzimy, jakoby hufy wojenne.

< Песма над песмама 6 >