Песма над песмама 6
1 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
Whither is thy beloved gone, O thou fairest among women? whither is thy beloved turned aside? that we may seek him with thee.
2 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
My beloved is gone down into his garden, to the beds of spices, to feed in the gardens, and to gather lilies.
3 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
I [am] my beloved’s, and my beloved [is] mine: he feedeth among the lilies.
4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
Thou [art] beautiful, O my love, as Tirzah, comely as Jerusalem, terrible as [an army] with banners.
5 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
Turn away thine eyes from me, for they have overcome me: thy hair [is] as a flock of goats that appear from Gilead.
6 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
Thy teeth [are] as a flock of sheep which go up from the washing, whereof every one beareth twins, and [there is] not one barren among them.
7 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
As a piece of a pomegranate [are] thy temples within thy locks.
8 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
There are threescore queens, and fourscore concubines, and virgins without number.
9 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
My dove, my undefiled is [but] one; she [is] the [only] one of her mother, she [is] the choice [one] of her that bare her. The daughters saw her, and blessed her; [yea], the queens and the concubines, and they praised her.
10 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
Who [is] she [that] looketh forth as the morning, fair as the moon, clear as the sun, [and] terrible as [an army] with banners?
11 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
I went down into the garden of nuts to see the fruits of the valley, [and] to see whether the vine flourished, [and] the pomegranates budded.
12 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
Or ever I was aware, my soul made me [like] the chariots of Amminadib.
13 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
Return, return, O Shulamite; return, return, that we may look upon thee. What will ye see in the Shulamite? As it were the company of two armies.
