Песма над песмама 6
1 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
O the fairest among women, whither is thy welbeloued gone? whither is thy welbeloued turned aside, that we may seeke him with thee?
2 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
My welbeloued is gone downe into his garden to the beds of spices, to feede in the gardens, and to gather lilies.
3 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
I am my welbeloueds, and my welbeloued is mine, who feedeth among the lilies.
4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
Thou art beautifull, my loue, as Tirzah, comely as Ierusale, terrible as an army with baners.
5 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
Turne away thine eyes from me: for they ouercome mee: thine heare is like a flocke of goates, which looke downe from Gilead.
6 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
Thy teeth are like a flocke of sheepe, which goe vp from the washing, which euery one bring out twinnes, and none is barren among them.
7 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
Thy temples are within thy lockes as a piece of a pomegranate.
8 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
There are threescore Queenes and fourescore concubines and of the damsels without nober.
9 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
But my doue is alone, and my vndefiled, she is the onely daughter of her mother, and shee is deare to her that bare her: the daughters haue seene her and counted her blessed: euen the Queenes and the concubines, and they haue praised her.
10 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
Who is shee that looketh foorth as the morning, fayre as the moone, pure as the sunne, terrible as an armie with banners!
11 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
I went downe to the garden of nuttes, to see the fruites of the valley, to see if the vine budded, and if the pomegranates flourished.
12 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
I knewe nothing, my soule set me as the charets of my noble people.
13 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
Returne, returne, O Shulamite, returne: returne that we may behold thee. What shall you see in the Shulamite, but as the company of an armie?
