< Песма над песмама 3 >

1 На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.
By night on my bed I sought him whom my soul loveth: I sought him, but I found him not.
2 Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.
I will rise now, and go about the city in the streets, and in the broad ways I will seek him whom my soul loveth: I sought him, but I found him not.
3 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?
The watchmen that go about the city found me: to whom I said, Saw ye him whom my soul loveth?
4 Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.
It was but a little that I passed from them, but I found him whom my soul loveth: I held him, and would not let him go, until I had brought him into my mother’s house, and into the chamber of her that conceived me.
5 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
I charge you, O ye daughters of Jerusalem, by the roes, and by the hinds of the field, that ye stir not up, nor awake my love, till he please.
6 Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?
Who is this that cometh out of the wilderness like pillars of smoke, perfumed with myrrh and frankincense, with all powders of the merchant?
7 Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:
Behold his bed, which is Solomon’s; sixty valiant men are about it, of the valiant of Israel.
8 Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.
They all hold swords, being expert in war: every man hath his sword upon his thigh because of fear in the night.
9 Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;
King Solomon made himself a chariot of the wood of Lebanon.
10 Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.
He made its posts of silver, the bottom of it of gold, the covering of it of purple, the midst of it being paved with love, for the daughters of Jerusalem.
11 Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.
Go forth, O ye daughters of Zion, and behold king Solomon with the crown with which his mother crowned him in the day of his espousals, and in the day of the gladness of his heart.

< Песма над песмама 3 >