Песма над песмама 2
1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
He puawai ahau no Harono, he rengarenga no nga awaawa.
2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
He rengarenga i roto i nga tataramoa, ko taku e aroha nei i waenga i nga tamahine.
3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
Kei te aporo i roto i nga rakau o te ngahere te rite o taku kaingakau i roto i nga taitamariki. Ahuareka ana taku noho iho i raro i tona taumarumarutanga, a he reka ana hua ki toku ngao.
4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
I kawea ahau e ia ki te whare hakari, a ko tona kara i runga i ahau he aroha.
5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
Whakakahangia ake ahau ki te karepe whakamaroke, whakahauorangia ahau ki te aporo; e mate ana hoki ahau i te aroha.
6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
Kei raro i toku mahunga tona maui, e awhi ana tona matau i ahau.
7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
He ki tenei naku ki a koutou, e nga tamahine o Hiruharama, i te aroaro ano o nga anaterope, o nga hata o te parae, kaua e whakaohokia, kaua e whakaarahia taku e aroha nei, a kia pai ra ano ia.
8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
Ko te reo ra o taku e aroha nei! Nana, te haere mai nei ia, e tupekepeke ana i runga i nga maunga, e mokowhiti ana i runga i nga pukepuke.
9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
Rite tonu taku e aroha nei ki te anaterope, ki te kuao hata ranei: tenei ia te tu mai nei i muri o to matou taiepa, e matakitaki mai ana i nga matapihi, e whakaata mai ana ra roto i te mea ripekapeka.
10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
I korero mai taku e aroha nei, i mea mai ki ahau, E ara, e taku ipo, e taku mea ataahua, ka haere mai.
11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
Nana, kua pahemo te hotoke, kua mutu te ua, kua kore;
12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
Kua puta nga puawai ki te whenua; kua tata te wa e korihi ai nga manu, a e rangona ana te reo o te kukupa ki to tatou whenua;
13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
Kua kopuku nga hua hou o te piki, kua puaka nga waina, e kakara mai nei. Maranga, e toku hoa, e taku mea ataahua, haere mai hoki.
14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
E taku kukupa i roto i nga kapiti o te kamaka, i te wahi ngaro o te pikitanga, kia kite ahau i tou ahua, kia rongo ahau i tou reo; he reka hoki tou reo, he ataahua tou mata.
15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
Hopukia mai ma taua nga pokiha, nga pokiha ririki e takakino nei i a taua mara waina; kua puawai hoki a taua waina.
16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
Naku taku kaingakau, nana hoki ahau: kei waenga ia i nga rengarenga e whangai ana i tana kahui.
17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
I te mea kiano i matao te ra, a kiano i rere noa nga atarangi, tahuri mai, e taku e aroha nei, kia rite koe ki te anaterope, ki te kuao hata, i nga maunga o Petere.
