Песма над песмама 2
1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
I am a rose of Sharon, A lily of the valleys.
2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
[[Lov.]] As the lily among thorns, So is my love among the daughters.
3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
[[M.]] As the apple-tree among the trees of the forest, So is my beloved among the sons. In his shadow I love to sit down, And his fruit is sweet to my taste.
4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
He hath brought me to his banqueting-house, And his banner over me is love. Strengthen me with raisins,
5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
Refresh me with apples! For I am sick with love.
6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
His left hand is under my head, And his right hand embraceth me!
7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
[[Lov.]] I charge you, O ye daughters of Jerusalem, By the gazelles, and by the hinds of the field, That ye stir not up, nor awake my love, till she please!
8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
[[M.]] The voice of my beloved! Behold, he cometh, Leaping upon the mountains, Bounding upon the hills.
9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
Like a gazelle is my beloved, Or a young hind. Behold, he standeth behind our wall; He is looking through the windows; He glanceth through the lattice.
10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
My beloved speaketh, and saith to me, “Rise up, my love, my fair one, and come away!
11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
For, lo, the winter is past, The rain is over and gone;
12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
The flowers appear on the earth; The time of the singing of birds is come, And the voice of the turtle is heard in our land;
13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
The fig-tree is spicing its green fruit; The vines in blossom give forth fragrance. Arise, my love, my fair one, and come away!
14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
O my dove, that art in the recesses of the rock, In the hiding-places of the steep craggy mountain, Let me see thy face, Let me hear thy voice! For sweet is thy voice, And thy face lovely.”
15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
Take ye for us the foxes, The little foxes that spoil the vines; For our vines are now in blossom.
16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
My beloved is mine, and I am his; He feedeth among the lilies.
17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
When the day breathes, and the shadows flee away, Come again, my beloved, like a gazelle, or a young hind, Upon the craggy mountains.
