Песма над песмама 2
1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
I [am] the rose of Sharon, [and] the lily of the valleys.
2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
As the lily among thorns, so [is] my love among the daughters.
3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
As the apple tree among the trees of the wood, so [is] my beloved among the sons. I sat down under his shadow with great delight, and his fruit [was] sweet to my taste.
4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
He brought me to the banqueting house, and his banner over me [was] love.
5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
Stay me with flagons, comfort me with apples: for I [am] sick of love.
6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
His left hand [is] under my head, and his right hand doth embrace me.
7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
I charge you, O ye daughters of Jerusalem, by the roes, and by the hinds of the field, that ye stir not up, nor awake [my] love, till he please.
8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
The voice of my beloved! behold, he cometh leaping upon the mountains, skipping upon the hills.
9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
My beloved is like a roe or a young hart: behold, he standeth behind our wall, he looketh forth at the windows, shewing himself through the lattice.
10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
My beloved spake, and said unto me, Rise up, my love, my fair one, and come away.
11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
For, lo, the winter is past, the rain is over [and] gone;
12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
The flowers appear on the earth; the time of the singing [of birds] is come, and the voice of the turtle is heard in our land;
13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
The fig tree putteth forth her green figs, and the vines [with] the tender grape give a [good] smell. Arise, my love, my fair one, and come away.
14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
O my dove, [that art] in the clefts of the rock, in the secret [places] of the stairs, let me see thy countenance, let me hear thy voice; for sweet [is] thy voice, and thy countenance [is] comely.
15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
Take us the foxes, the little foxes, that spoil the vines: for our vines [have] tender grapes.
16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
My beloved [is] mine, and I [am] his: he feedeth among the lilies.
17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Until the day break, and the shadows flee away, turn, my beloved, and be thou like a roe or a young hart upon the mountains of Bether.
