Песма над песмама 2
1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
I am the rose of the fielde, and the lilie of the valleys.
2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
Like a lilie amog the thornes, so is my loue among the daughters.
3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
Like the apple tree among the trees of the forest, so is my welbeloued among the sonnes of men: vnder his shadow had I delite, and sate downe: and his fruite was sweete vnto my mouth.
4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
Hee brought mee into the wine cellar, and loue was his banner ouer me.
5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
Stay me with flagons, and comfort me with apples: for I am sicke of loue.
6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
His left hande is vnder mine head, and his right hand doeth imbrace me.
7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
I charge you, O daughters of Ierusalem, by the roes and by the hindes of the fielde, that ye stirre not vp, nor waken my loue, vntill she please.
8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
It is the voyce of my welbeloued: beholde, hee commeth leaping by the mountaines, and skipping by the hilles.
9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
My welbeloued is like a roe, or a yong hart: loe, he standeth behinde our wall, looking forth of the windowes, shewing him selfe through the grates.
10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
My welbeloued spake and said vnto me, Arise, my loue, my faire one, and come thy way.
11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
For beholde, winter is past: the raine is changed, and is gone away.
12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
The flowers appeare in the earth: the time of the singing of birdes is come, and the voyce of the turtle is heard in our land.
13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
The figtree hath brought foorth her yong figges: and the vines with their small grapes haue cast a sauour: arise my loue, my faire one, and come away.
14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
My doue, that art in the holes of ye rocke, in the secret places of the staires, shewe mee thy sight, let mee heare thy voyce: for thy voyce is sweete, and thy sight comely.
15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
Take vs the foxes, the little foxes, which destroy the vines: for our vines haue small grapes.
16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
My welbeloued is mine, and I am his: hee feedeth among the lilies,
17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Vntil the day breake, and the shadowes flee away: returne, my welbeloued, and be like a roe, or a yong hart vpon the mountaines of Bether.
