Песма над песмама 2
1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
I am a narcissus of Sharon, A lily of the valleys.
2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
As the lily among thorns, So is my love among the daughters.
3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
As the apple-tree among the trees of the wood, So is my beloved among the sons: In his shadow have I rapture and sit down; And his fruit is sweet to my taste.
4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
He hath brought me to the house of wine, And his banner over me is love.
5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
Sustain ye me with raisin-cakes, Refresh me with apples; For I am sick of love.
6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
His left hand is under my head, And his right hand doth embrace me.
7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
I charge you, daughters of Jerusalem, By the gazelles, or by the hinds of the field, That ye stir not up, nor awake [my] love, till he please.
8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
The voice of my beloved! Behold, he cometh Leaping upon the mountains, Skipping upon the hills.
9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
My beloved is like a gazelle or a young hart. Behold, he standeth behind our wall, He looketh in through the windows, Glancing through the lattice.
10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
My beloved spake and said unto me, Rise up, my love, my fair one, and come away.
11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
For behold, the winter is past, The rain is over, it is gone:
12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
The flowers appear on the earth; The time of singing is come, And the voice of the turtle-dove is heard in our land;
13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
The fig-tree melloweth her winter figs, And the vines in bloom give forth [their] fragrance. Arise, my love, my fair one, and come away!
14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
My dove, in the clefts of the rock, In the covert of the precipice, Let me see thy countenance, let me hear thy voice; For sweet is thy voice, and thy countenance is comely.
15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
Take us the foxes, The little foxes, that spoil the vineyards; For our vineyards are in bloom.
16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
My beloved is mine, and I am his; He feedeth [his flock] among the lilies,
17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Until the day dawn, and the shadows flee away. Turn, my beloved: be thou like a gazelle or a young hart, Upon the mountains of Bether.
