Песма над песмама 2
1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
- Ja sam cvijet šaronski, ljiljan u dolu.
2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
- Što je ljiljan među trnjem, to je prijateljica moja među djevojkama.
3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
- Što je jabuka među šumskim stablima, to je dragi moj među mladićima; bila sam željna hlada njezina i sjedoh, plodovi njeni slatki su grlu mome.
4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
Uveo me u odaje vina i pokrio me zastavom ljubavi.
5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
Okrijepite me kolačima, osvježite jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
Njegova mi je lijeva ruka pod glavom, a desnom me grli.
7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
- Kćeri jeruzalemske, zaklinjem vas srnama i košutama poljskim, ne budite, ne budite ljubav moju dok sama ne bude htjela!
8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
Glas dragoga moga! Evo ga, dolazi, prelijeće brda, preskakuje brežuljke.
9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
Dragi je moj kao srna, on je kao jelenče. Evo ga za našim zidom, gleda kroz prozore, zaviruje kroz rešetke.
10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
Dragi moj podiže glas i govori mi: “Ustani, dragano moja, ljepoto moja, i dođi,
11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
jer evo, zima je već minula, kiša je prošla i nestala.
12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
Cvijeće se po zemlji ukazuje, vrijeme pjevanja dođe i glas se grličin čuje u našem kraju.
13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
Smokva je izbacila prve plodove, vinograd, u cvatu, miriše. Ustani, dragano moja, ljepoto moja i dođi.
14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
Golubice moja, u spiljama kamenim, u skrovištima vrletnim, daj da ti vidim lice i da ti čujem glas, jer glas je tvoj ugodan i lice je tvoje krasno.”
15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
Pohvatajte lisice, male lisice što oštećuju vinograde, naše vinograde u cvatu.
16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
Dragi moj pripada meni, a ja njemu, on pase među ljiljanima.
17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Prije nego dan izdahne i sjene se spuste, vrati se, dragi moj: budi lagan kao srna, kao lane na gori Beteru.
