Песма над песмама 1
1 Соломунова песма над песмама.
Høisangen av Salomo.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Han kysser mig med kyss av sin munn! For din kjærlighet er bedre enn vin.
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
Liflig er duften av dine salver, ditt navn er en utgytt salve; derfor elsker jomfruene dig.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Drag mig! Vi vil løpe efter dig. Kongen har ført mig inn i sine kammer; vi vil fryde og glede oss i dig, vi vil prise din kjærlighet mere enn vin; opriktig elsker de dig.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Sort er jeg, men yndig, I Jerusalems døtre, som Kedars telter, som Salomos telttepper.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Se ikke på mig, fordi jeg er så sort, fordi solen har brent mig! Min mors sønner blev vrede på mig, de satte mig til å vokte vingårdene; min egen vingård har jeg ikke voktet.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Si mig, du som min sjel elsker: Hvor vokter du hjorden? Hvor lar du den hvile om middagen? For hvorfor skal jeg være lik en kvinne som går tilsløret ved dine stallbrødres hjorder?
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
Vet du det ikke, du fagreste blandt kvinner, så gå ut i fårenes spor og vokt dine kje ved hyrdenes hytter!
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
Med gangerne foran Faraos vogner ligner jeg dig, min venninne!
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Yndige er dine kinner mellem kjedene, din hals i perleradene.
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Gullkjeder vil vi gjøre dig med sølvprikker på.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Så lenge kongen satt ved sitt bord, gav min nardus sin duft.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
Min elskede er mig en myrrakule, som hviler mellem mine bryster.
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
Min elskede er mig en cyperdrue i En-Gedis vingårder.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Hvor fager du er, min venninne, hvor fager du er! Dine øine er duer.
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Hvor du er vakker, min elskede, hvor skjønn du er! Og vårt leie er grønt.
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
Sedrer er bjelkene i vårt hus, cypresser er vårt tavlede loft.
