Песма над песмама 1
1 Соломунова песма над песмама.
Énekek éneke, mely Salamoné.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Csókoljon meg engem az ő szájának csókjaival; mert a te szerelmeid jobbak a bornál.
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
A te drága kenetid jók illatozásra; a te neved kiöntött drága kenet; azért szeretnek téged a leányok.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Vonj engemet te utánad, hadd fussunk! Bevitt engem a király az ő ágyasházába; örvendezünk és vígadunk te benned, előszámláljuk a te szerelmeidet, melyek jobbak a bornál, méltán szeretnek téged.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Fekete vagyok, de szép, Jeruzsálem leányai; mint Kédár sátrai és Salamon szőnyegei.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Ne nézzetek engem, hogy én fekete vagyok, hogy a nap lesütött engem; az én anyámnak fiai ellenem megharagudtak, a szőlőknek őrizőjévé tettek engem, – a magam szőlőjét nem őriztem.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Mondd meg nékem, te, a kit az én lelkem szeret, hol legeltetsz, hol deleltetsz délben; mert miért legyek én olyan, mint a ki elfátyolozza magát, társaid nyájainál?
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
Mivelhogy nem tudod, oh asszonyok között legszebb! jőjj ki a nyájnak nyomdokain, és őrizd a te kecskéidet a pásztoroknak sátorai körül.
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
A Faraó szekereiben való paripákhoz hasonlítlak téged, én mátkám.
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Szépek a te orczáid a halántékra valólánczokban, a te nyakad a gyöngysorokban.
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Arany lánczokat csinálunk néked, ezüstből csinált gyöngyökkel.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Mikor a király az ő asztalánál ül, nárdusnak jóillatja származik én tőlem.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
Olyanaz én szerelmesem nékem, mint egy kötés mirha, mely az én kebeleim között hál.
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
Mint az Engedi szőlőiben a cziprusfürt, olyannékem az én szerelmesem.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Ímé, szép vagy én mátkám, ímé, szép vagy, a te szemeid olyanok, mint a galambok.
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Ímé, te is szép vagy én szerelmesem, gyönyörűséges, és a mi nyoszolyánk zöldellő.
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
A mi házainknak gerendái czédrusfák, és a mi mennyezetünk cziprusfa.
