Песма над песмама 1
1 Соломунова песма над песмама.
Das Lied der Lieder, von Salomo.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
O möcht’ er mich küssen mit seines Mundes Küssen! Denn deine Liebe ist wonniger als Wein!
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
Köstlich ist der Duft deiner Salben; wie ausgegossenes Salböl ist dein Name: drum haben die Mädchen dich lieb.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Zieh mich dir nach, komm, laß uns eilen! Führe mich, König, in deine Gemächer! »Wir wollen jubeln und deiner uns freuen, wollen preisen deine Liebe mehr als Wein!« Ach, inniglich lieben sie dich.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Gebräunt bin ich, aber doch schön, ihr Töchter Jerusalems, wie die Zelte von Kedar, wie Salomos Teppiche.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Seht mich nicht an, daß so gebräunt ich bin, daß die Sonne mich so verbrannt hat! Meiner Mutter Söhne waren böse auf mich, bestellten mich zur Hüterin der Weinberge; meinen eignen Weinberg hab’ ich nicht gehütet.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Tu mir kund, du, den meine Seele liebt: wo weidest du, wo lagerst du zur Mittagszeit? Denn warum soll als Verirrte ich erscheinen bei den Herden deiner Genossen? –
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
»Wenn du das nicht weißt, du schönste unter den Weibern, so geh nur hinaus, den Spuren der Herde nach, und weide deine Zicklein bei den Zelten der Hirten!«
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
»Einem Prachtroß an Pharaos Prunkwagen vergleiche ich dich, meine Freundin:
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
reizend sind deine Wangen im Schmuck der Kettchen, dein Hals in den Perlenschnüren!
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Goldene Kettchen lassen wir dir machen mit Kügelchen von Silber.« –
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Solange der König noch in seinem Kreise weilte, gab meine Narde ihren Duft.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
Mein Geliebter ist mir wie ein Myrrhenbündlein, das am Busen mir ruht;
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
ein Cyprusgebinde ist mir mein Geliebter in den Weinbergen von Engedi. –
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
»O schön bist du, meine Freundin, ja, du bist schön! Deine Augen sind Taubenaugen.« –
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
»O schön bist du, mein Geliebter, ja holdselig! Sieh, unser Lager ist frisches Grün;
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
unsres Hauses Gebälk sind Zedern, unser Getäfel Zypressen.«
