< Песма над песмама 1 >
1 Соломунова песма над песмама.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Kisse he me with the cos of his mouth. For thi tetis ben betere than wyn,
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
and yyuen odour with beste oynementis. Thi name is oile sched out; therfor yonge damesels loueden thee.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Drawe thou me after thee; we schulen renne in to the odour of thin oynementis. The kyng ledde me in to hise celeris; we myndeful of thi teetis aboue wyn, schulen make ful out ioye, and schulen be glad in thee; riytful men louen thee.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Ye douytris of Jerusalem, Y am blak, but fair, as the tabernaclis of Cedar, as the skynnes of Salomon.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Nyle ye biholde me, that Y am blak, for the sunne hath discolourid me; the sones of my modir fouyten ayens me, thei settiden me a kepere in vyners; Y kepte not my vyner.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Thou spouse, whom my soule loueth, schewe to me, where thou lesewist, where thou restist in myddai; lest Y bigynne to wandre, aftir the flockis of thi felowis.
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
A! thou fairest among wymmen, if thou knowist not thi silf, go thou out, and go forth aftir the steppis of thi flockis; and feede thi kidis, bisidis the tabernaclis of scheepherdis.
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
Mi frendesse, Y licnede thee to myn oost of knyytis in the charis of Farao.
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Thi chekis ben feire, as of a turtle; thi necke is as brochis.
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
We schulen make to thee goldun ournementis, departid and maad dyuerse with silver.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Whanne the kyng was in his restyng place, my narde yaf his odour.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
My derlyng is a bundel of myrre to me; he schal dwelle bitwixe my tetis.
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
My derlyng is to me a cluster of cipre tre, among the vyneres of Engaddi.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Lo! my frendesse, thou art fair; lo! thou art fair, thin iyen ben the iyen of culueris.
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Lo, my derling, thou art fair, and schapli; oure bed is fair as flouris.
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
The trees of oure housis ben of cedre; oure couplis ben of cipresse.