< Песма над песмама 1 >
1 Соломунова песма над песмама.
Salomos Højsang
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Kys mig, giv mig Kys af din mund thi din Kærlighed er bedre end Vin.
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
Lifligt dufter dine Salver, dit Navn er en udgydt Salve, derfor har Kvinder dig kær.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Drag mig efter dig, kom, lad os løbe; Kongen tog mig ind i sine Kamre. Vi vil juble og glæde os i dig, prise din Hærlighed fremfor Vin. Med Rette har de dig kær.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Jeg er sort, dog yndig, Jerusalems Døtre, som Kedars Telte, som Salmas Forhæng.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Se ej på mig, fordi jeg er sortladen, fordi jeg er brændt af Solen. Min Moders Sønner vrededes på mig, til Vingårdsvogterske satte de mig - min egen Vingård vogted jeg ikke.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Sig mig, du, som min Sjæl har kær, hvor du vogter din Hjord, hvor du holder Hvil ved Middag. Thi hvi skal jeg gå som en Landstryger ved dine Fællers Hjorde?
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
Såfremt du ikke ved det, du fagreste blandt Kvinder, følg da kun Hjordens Spor og vogt dine Geder ved Hyrdernes Boliger.
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
Ved Faraos Forspand ligner jeg dig, min Veninde.
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Dine Kinder er yndige med Snorene din Hals med Kæderne.
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Vi vil gøre dig Snore af Guld med Stænk af Sølv.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Min Nardus spreder sin Duft, mens Kongen er til Bords;
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
min Ven er mig en Myrrapose, der ligger ved mit Bryst,
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
min Ven er mig en Koferklase fra En-Gedis Vingårde.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Hvor du er fager, min Veninde, hvor du er fager, dine Øjne er Duer!
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Hvor du er fager, min Ven, ja dejlig er du, vort Leje er grønt,
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
vor Boligs Bjælker er Cedre, Panelet Cypresser!