Римљанима 9
1 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
Verdad digo en Cristo, no miento, dándome testimonio mi conciencia en el Espíritu Santo:
2 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
Que tengo gran tristeza, y continuo dolor en mi corazón.
3 Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
Porque deseara yo mismo ser anatema de Cristo por causa de mis hermanos, los que son mis parientes según la carne:
4 Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
Que son Israelitas, de los cuales es la adopción, y la gloria, y los conciertos, y la ley dada, y el culto, y las promesas;
5 Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
Cuyos son los padres, y de los cuales vino Cristo según la carne, el cual es Dios sobre todas las cosas, bendito por los siglos. Amén. (aiōn g165)
6 А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
No empero que la palabra de Dios haya faltado; porque no todos los que son de Israel son Israelitas:
7 Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
Ni por ser simiente de Abraham luego son todos hijos; mas: En Isaac te será llamada simiente.
8 То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
Quiere decir: No los que son hijos de la carne, estos son los hijos de Dios; mas los que son hijos de la promesa, estos son contados en la generación.
9 Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
Porque la palabra de la promesa es esta: Como en este tiempo vendré; y tendrá Sara un hijo.
10 Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
Y no solo esta, mas también Rebeca concibiendo de una vez, a saber, de Isaac nuestro padre;
11 Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
(Porque no siendo aun nacidos, ni habiendo hecho aun ni bien ni mal, para que permaneciese el propósito de Dios conforme a la elección, no por las obras, sino por el que llama; )
12 Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
Le fue dicho, que el mayor serviría al menor:
13 Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
Como está escrito: A Jacob amé, mas a Esaú aborrecí.
14 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
¿Qué diremos pues? ¿ Qué hay injusticia acerca de Dios? En ninguna manera.
15 Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
Porque a Moisés dice: Tendré misericordia del que tendré misericordia; y me compadeceré del que me compadeceré.
16 Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
Así que no es del que quiere, ni del que corre; sino de Dios, que tiene misericordia.
17 Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
Porque la Escritura dice de Faraón: Para esto mismo te he levantado, para mostrar en ti mi poder, y que mi nombre sea anunciado por toda la tierra.
18 Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
De manera que del que quiere tiene misericordia; y al que quiere, endurece.
19 Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
Me dirás pues: ¿Por qué pues se enoja? ¿porque quién ha resistido a su voluntad?
20 А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?
Mas antes, oh hombre, ¿tú, quién eres, para que alterques con Dios? ¿o dirá el vaso de barro al que le labró: Por qué me has hecho así?
21 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
¿O no tiene potestad el ollero, para hacer de la misma masa un vaso para honra, y otro para vergüenza?
22 А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
¿ Y qué, si Dios queriendo mostrar su ira, y hacer notorio su poder, soportó con mucha mansedumbre los vasos de ira, preparados para destrucción;
23 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
Y haciendo notorias las riquezas de su gloria para con los vasos de misericordia, que él ha antes preparado para gloria;
24 Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
A los cuales también llamó, es a saber, a nosotros, no solo de los Judíos, mas también de los Gentiles?
25 Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
Como también en Oséas dice: Llamaré al que no era mi pueblo, pueblo mío; y amada, a la que no era amada.
26 И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
Y será que en el lugar donde antes les era dicho: Vosotros no sois pueblo mío; allí serán llamados hijos del Dios viviente.
27 А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
Isaías también clama tocante a Israel: Aunque fuere el número de los hijos de Israel como la arena de la mar, un residuo será salvo.
28 Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
Porque él consumará la obra, y la abreviará en justicia; porque obra abreviada hará el Señor sobre la tierra.
29 И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
Y como antes dijo Isaías: Si el Señor de los ejércitos no nos hubiera dejado simiente, como Sodoma fuéramos hechos, y como Gomorra fuéramos semejantes.
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
¿Qué diremos pues? Que los Gentiles que no seguían justicia han alcanzado la justicia: es a saber, la justicia que es por la fe;
31 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
E Israel que seguía la ley de justicia, no ha alcanzado a la ley de la justicia.
32 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
¿Por qué? Porque no la buscaron por fe; mas como por las obras de la ley. Por lo cual tropezaron en la piedra de tropiezo;
33 Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
Como está escrito: He aquí, pongo en Sión piedra de tropiezo, y roca de caída; y todo aquel que creyere en él, no será avergonzado.
