< Римљанима 8 >

1 Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.
Pea ko ia ʻoku ʻikai ai ha fakamalaʻia kiate kinautolu ʻoku ʻia Kalaisi Sisu, ʻakinautolu ʻoku ʻikai ke muimui ki he kakano, ka ki he Laumālie.
2 Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.
He ko e fono ʻoe Laumālie ʻoe moʻui ʻia Kalaisi Sisu, kuo ne fakatauʻatāina au mei he fono ʻoe angahala mo e mate.
3 Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,
He ko ia naʻe ʻikai mafai ʻe he fono, ko e meʻa ʻi hono vaivai ʻi he kakano, kuo fai ʻe he ʻOtua, ʻi heʻene fekau hono ʻAlo ʻoʻona ʻi he tatau ʻoe kakano angahala, pea ko e feilaulau ki he angahala, pea ne fakavaivai ʻae angahala ʻi he kakano:
4 Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;
Koeʻuhi ke fakamoʻoni ki he māʻoniʻoni ʻoe fono ʻekitautolu, ʻoku ʻikai ke muimui ki he kakano, ka ki he Laumālie.
5 Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.
He ko kinautolu ʻoku ʻoe kakano, ʻoku nau tokanga ki he ngaahi meʻa ʻoe kakano; ka ko kinautolu ʻoku ʻoe Laumālie, ki he ngaahi meʻa ʻoe Laumālie.
6 Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.
He ko e loto fakakakano, ko e mate ia; ka ko e loto fakalaumālie, ko e moʻui ia mo e melino.
7 Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.
Koeʻuhi ko e loto fakakakano, ko e taufehiʻa ia ki he ʻOtua: he ʻoku ʻikai ke moʻulaloa ia ki he fono ʻae ʻOtua, pea ʻoku ʻikai ʻaupito faʻa fai ke pehē.
8 А који су у телу не могу Богу угодити.
Ko ia ko kinautolu ʻoku ʻi he kakano, ʻoku ʻikai te nau faʻa fai ke fiemālie ʻae ʻOtua.
9 А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.
Ka ʻoku ʻikai ʻi he kakano ʻakimoutolu, ka ʻi he Laumālie, ʻo kapau ʻoku nofoʻia ʻakimoutolu ʻe he Laumālie ʻoe ʻOtua. Pea ko eni, kapau ʻoku ʻikai maʻu ʻe ha tangata ʻae Laumālie ʻo Kalaisi, ʻoku ʻikai ʻaʻana ia.
10 А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.
Pea kapau ʻoku nofoʻia ʻakimoutolu ʻe Kalaisi, pea kuo mate moʻoni ʻae sino, ko e meʻa ʻi he angahala; kae moʻui ʻae laumālie, ko e meʻa ʻi he māʻoniʻoni.
11 А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
Pea kapau ʻoku nofoʻia ʻakimoutolu ʻe he Laumālie ʻo ia naʻa ne fokotuʻu ʻa Sisu mei he pekia, pea ko ia naʻa ne fokotuʻu ʻa Kalaisi mei he pekia, te ne fakaake foki mo homou sino matengofua ʻaki hono Laumālie ʻoku nofoʻia ʻakimoutolu.
12 Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.
Ko ia, ʻe kāinga, ko e kau fai totongi ʻakitautolu, kae ʻikai ki he kakano, ke tau moʻui ki he kakano.
13 Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.
He kapau te mou moʻui ki he kakano, te mou mate: ka ʻoka mou ka tāmateʻi ʻae ngaahi anga ʻoe kakano ʻaki ʻae Laumālie, te mou moʻui.
14 Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.
He ko kinautolu ʻoku takiekina ʻe he Laumālie ʻoe ʻOtua, ko e ngaahi foha ʻakinautolu ʻoe ʻOtua.
15 Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!
He ʻoku ʻikai ke maʻu ʻekimoutolu ʻae laumālie ʻoe pōpula, ke mou toe manavahē; ka kuo mou maʻu ʻae Laumālie ʻoe ohi, ʻaia ʻoku tau tangi ai, “ʻApā, Tamai.”
16 Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.
Pea ʻoku fakamoʻoni ʻe he Laumālie pē ko ia mo hotau laumālie, ko e fānau ʻae ʻOtua ʻakitautolu:
17 А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.
Pea kapau ko e fānau, pea tā ko e kau hoko; ko e kau hoko ki he ʻOtua, pea ko e kau hoko fakataha mo Kalaisi; ʻo kapau te tau mamahi mo ia, koeʻuhi ke tau maʻu ʻae hakeakiʻi fakataha mo ia.
18 Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.
He ʻoku ou pehē, ʻoku ʻikai ngali ke fakatatau ʻae ngaahi mamahi ʻoe moʻui ni ki he nāunau ʻaia ʻe fakahā kiate kitautolu.
19 Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.
He ko e holi lahi ʻoe māmani, ʻoku tatali ia ki he fakahā ʻae fānau ʻae ʻOtua.
20 Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,
He naʻe fakamoʻulaloa ʻa māmani ki he vaʻinga, (kae ʻikai loto ia ki ai, ka ko e meʻa ʻiate ia kuo ne fakamoʻulaloa ia, ) ʻi he ʻamanaki lelei:
21 Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.
He koeʻuhi ʻe fakahaofi ʻa māmani mei he haʻi ʻoe ʻauʻauha ki he tauʻatāina monūʻia ʻoe fānau ʻae ʻOtua.
22 Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.
He ʻoku tau ʻilo, ʻoku toʻetoʻe mo feinga ʻi he langā fakataha ʻa māmani kotoa pē ʻo aʻu ki heni.
23 А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.
Pea ʻoku ʻikai ko ia pē, ka ko kitautolu foki, ʻakitautolu ʻoku maʻu ʻae ʻuluaki fua ʻoe Laumālie, ʻio, ʻoku tau toʻetoʻe ʻi loto ʻiate kitautolu, mo tatali ki he ohi, ʻa ia, ko e huhuʻi ʻo hotau sino.
24 Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?
He ʻoku fakamoʻui ʻakitautolu ʻe he ʻamanaki lelei: ka ko e ʻamanaki ʻoku maʻu, ʻoku ʻikai ko e ʻamanaki ia, he ko ia ʻoku maʻu ʻe ha tangata, ʻe fēfeeʻi ʻa ʻene kei ʻamanaki ki ai?
25 Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.
Pea kapau ʻoku tau ʻamanaki lelei ki he meʻa ʻoku heʻeki ai te tau maʻu, ʻoku tau tatali faʻa kātaki pe ki ai.
26 А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.
Pea ko e Laumālie foki, ʻoku ne tokoniʻi ʻetau ngaahi vaivai: he ʻoku ʻikai te tau ʻilo ʻaia ʻoku totonu ke tau lotua; ka ʻoku hūfekina ʻakitautolu ʻe he Laumālie pe ko ia ʻi he ngaahi toʻe ʻoku taʻefaʻaleaʻaki.
27 А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.
Ka ko ia ʻoku ne ʻiloʻi ʻae loto, ʻoku ne ʻiloʻi mo e finangalo ʻoe Laumālie, he ʻoku ne hūfekina ʻae kakai māʻoniʻoni ʻo taau mo e ʻOtua.
28 А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.
Pea ʻoku tau ʻilo ʻoku fengāueʻaki fakataha ʻae ngaahi meʻa kotoa pē ke lelei ai ʻakinautolu ʻoku ʻofa ki he ʻOtua, ʻakinautolu kuo ui ʻo tatau mo ʻene tuʻutuʻuni.
29 Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.
He ko kinautolu naʻa ne tomuʻa ʻilo, naʻa ne tuʻutuʻuni foki ki he tatau ʻo hono ʻAlo, koeʻuhi ke hoko ia ko e ʻuluaki fānau ʻi he kāinga tokolahi:
30 А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
Pea ko kinautolu naʻa ne tuʻutuʻuni, naʻa ne ui ʻakinautolu foki: pea ko kinautolu naʻa ne ui, naʻa ne fakatonuhiaʻi ʻakinautolu foki: pea ko kinautolu naʻa ne fakatonuhiaʻi, naʻa ne hakeakiʻi ʻakinautolu.
31 Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
Pea ko e hā te tau leaʻaki ki he ngaahi meʻa ni? Ka kuo kau ʻae ʻOtua maʻatautolu, pea ko hai ʻe angatuʻu kiate kitautolu?
32 Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?
Ko ia ia naʻe ʻikai te ne mamae ki hono ʻAlo ʻoʻona, ka ne tukuange ia koeʻuhi ko kitautolu kotoa pē, pea fēfē, ʻe ʻikai te ne foaki fiemālie foki mo ia ʻae ngaahi meʻa kotoa pē kiate kitautolu?
33 Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?
Ko hai te ne talatalaakiʻi ʻae kakai kuo fili ʻe he ʻOtua? Ko e ʻOtua ia ʻoku ne fakatonuhiaʻi.
34 Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?
Ko hai ia ʻoku ne fakahalaia? Ko Kalaisi ia naʻe pekia, ʻio, pea kuo toetuʻu hake, ʻaia ʻoku ʻi he nima toʻomataʻu ʻoe ʻOtua, pea ʻoku ne fai ʻae hūfekina foki maʻatautolu.
35 Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
Ko hai te ne fakamāvae ʻakitautolu mei he ʻofa ʻa Kalaisi? ʻAe mahaki, pe ko e mamahi, pe ko e fakatanga, pe ko e honge, pe ko e telefua, pe ko e tuʻutāmaki, pe ko e heletā?
36 За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.
‌ʻO hangē ko ia kuo tohi, “Koeʻuhi ko koe ʻoku tāmateʻi ʻakimautolu ʻi he ʻaho kotoa pē; pea lau ʻakimautolu ʻo hangē ko e fanga sipi ki he tāmateʻi.”
37 Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.
Ka ʻi he ngaahi meʻa ni kotoa pē ʻoku tau ikuna pea mālohi lahi ʻiate ia naʻe ʻofa kiate kitautolu.
38 Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,
He ʻoku ou ʻilo pau, ʻe ʻikai ʻi he he kau ʻāngelo, pe ʻi he kau pule, pe ʻi he ngaahi mālohi, pe ʻi he ngaahi meʻa ʻi heni, pe ʻi he ngaahi meʻa ʻe hoko,
39 Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.
Pe ʻi he māʻolunga, pe ʻi he māʻulalo, pe ʻi ha meʻa kehe ʻe taha kuo ngaohi, ʻe ʻikai mafai ia ke fakamāvae ʻakitautolu mei he ʻofa ʻae ʻOtua, ʻaia ʻoku ʻia Kalaisi Sisu ko hotau ʻEiki.

< Римљанима 8 >