Римљанима 7

1 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?

Know ye not, brethren, ( for I speak to them that know the law, ) that the law hath dominion over a man as long as he liveth?

2 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.

For the woman who hath an husband is bound by the law to her husband so long as he liveth; but if the husband is dead, she is loosed from the law of her husband.

3 Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.

So then if, while her husband liveth, she is married to another man, she shall be called an adulteress: but if her husband is dead, she is free from that law; so that she is no adulteress, though she be married to another man.

4 Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.

Therefore, my brethren, ye also are become dead to the law by the body of Christ; that ye should be married to another, even to him who is raised from the dead, that we should bring forth fruit to God.

5 Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

For when we were in the flesh, the sinful passions, which were by the law, did work in our members to bring forth fruit to death.

6 А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.

But now we are delivered from the law, that being dead by which we were held; that we should serve in newness of spirit, and not in the oldness of the letter.

7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.

What shall we say then? Is the law sin? By no means. Nay, I had not known sin, but by the law: for I had not known lust, except the law had said, Thou shalt not covet.

8 А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.

But sin, taking occasion by the commandment, wrought in me all manner of lust. For apart from the law sin was dead.

9 А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,

For I was alive apart from the law once: but when the commandment came, sin revived, and I died.

10 А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.

And the commandment, which was ordained to life, I found to be to death.

11 Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.

For sin, taking occasion by the commandment, deceived me, and by it slew me.

12 Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.

Therefore the law is holy, and the commandment holy, and just, and good.

13 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.

Was then that which is good made death to me? By no means. But sin, that it might appear sin, working death in me by that which is good; that sin by the commandment might become exceeding sinful.

14 Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:

For we know that the law is spiritual: but I am carnal, sold under sin.

15 Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.

For that which I do I understand not: for what I would, that I do not; but what I hate, that I do.

16 Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.

If then I do that which I would not, I consent to the law that it is good.

17 А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.

Now then it is no more I that do it, but sin that dwelleth in me.

18 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.

For I know that in me (that is, in my flesh, ) dwelleth no good thing: for to will is present with me; but how to perform that which is good I find not.

19 Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

For the good that I would I do not: but the evil which I would not, that I do.

20 А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.

Now if I do that which I would not, it is no more I that do it, but sin that dwelleth in me.

21 Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.

I find then a law, that, when I would do good, evil is present with me.

22 Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;

For I delight in the law of God after the inward man:

23 Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.

But I see another law in my members, warring against the law of my mind, and bringing me into captivity to the law of sin which is in my members.

24 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?

O wretched man that I am! who shall deliver me from the body of this death?

25 Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.

I thank God through Jesus Christ our Lord. So then with the mind I myself serve the law of God; but with the flesh the law of sin.