Римљанима 6
1 Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
Što ćemo dakle reći? Da ostanemo u grijehu da milost izobiluje?
2 Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
Nipošto! Jednom umrli grijehu, kako da još živimo u njemu?
3 Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
Ili zar ne znate: koji smo god kršteni u Krista Isusa, u smrt smo njegovu kršteni.
4 Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
Krštenjem smo dakle zajedno s njime ukopani u smrt da kao što Krist slavom Očevom bi uskrišen od mrtvih, i mi tako hodimo u novosti života.
5 Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
Ako smo doista s njime srasli po sličnosti smrti njegovoj, očito ćemo srasti i po sličnosti njegovu uskrsnuću.
6 Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
Ovo znamo: naš je stari čovjek zajedno s njim raspet da onemoća ovo grešno tijelo te više ne robujemo grijehu.
7 Јер који умре опрости се од греха.
Ta tko umre, opravdan je od grijeha.
8 А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
Pa ako umrijesmo s Kristom, vjerujemo da ćemo i živjeti zajedno s njime.
9 Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
Znamo doista: Krist uskrišen od mrtvih, više ne umire, smrt njime više ne gospoduje.
10 Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
Što umrije, umrije grijehu jednom zauvijek; a što živi, živi Bogu.
11 Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
Tako i vi: smatrajte sebe mrtvima grijehu, a živima Bogu u Kristu Isusu!
12 Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
Neka dakle ne kraljuje grijeh u vašem smrtnom tijelu da slušate njegove požude;
13 Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
i ne predajite grijehu udova svojih za oružje nepravde, nego sebe, od mrtvih oživjele, predajte Bogu i udove svoje dajte Bogu za oružje pravednosti.
14 Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
Valjda grijeh neće vama gospodovati! Ta niste pod Zakonom nego pod milošću!
15 Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
Što dakle? Da griješimo jer nismo pod Zakonom nego pod milošću? Nipošto!
16 Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
Ne znate li: ako se komu predate za robove, na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate: bilo grijeha - na smrt, bilo poslušnosti - na pravednost.
17 Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
Bijaste robovi grijeha, ali ste, hvala Bogu, od srca poslušali ono pravilo nauka kojemu ste povjereni;
18 Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
da, oslobođeni grijeha, postadoste sluge pravednosti.
19 Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
Po ljudsku govorim zbog vaše ljudske slabosti: kao što nekoć predadoste udove svoje za robove nečistoći i bezakonju - do bezakonja, tako sada predajte udove svoje za robove pravednosti - do posvećenja.
20 Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
Uistinu, kad bijaste robovi grijeha, “slobodni” bijaste od pravednosti.
21 Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
Pa kakav ste plod onda imali? Onoga se sada stidite jer svršetak je tomu - smrt.
