Римљанима 4
1 Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?
What then shall we say that Abraham, our forefather according to the flesh, hath found?
2 Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.
For if Abraham was justified by works, he hath whereof to glory; but not toward God.
3 Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.
For what saith the scripture? And Abraham believed God, and it was reckoned unto him for righteousness.
4 А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.
Now to him that worketh, the reward is not reckoned as of grace, but as of debt.
5 А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.
But to him that worketh not, but believeth on him that justifieth the ungodly, his faith is reckoned for righteousness.
6 Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:
Even as David also pronounceth blessing upon the man, unto whom God reckoneth righteousness apart from works,
7 Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.
[saying], Blessed are they whose iniquities are forgiven, And whose sins are covered.
8 Благо човеку коме Господ не прима греха.
Blessed is the man to whom the Lord will not reckon sin.
9 Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.
Is this blessing then pronounced upon the circumcision, or upon the uncircumcision also? for we say, To Abraham his faith was reckoned for righteousness.
10 Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.
How then was it reckoned? when he was in circumcision, or in uncircumcision? Not in circumcision, but in uncircumcision:
11 И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;
and he received the sign of circumcision, a seal of the righteousness of the faith which he had while he was in uncircumcision: that he might be the father of all them that believe, though they be in uncircumcision, that righteousness might be reckoned unto them;
12 И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.
and the father of circumcision to them who not only are of the circumcision, but who also walk in the steps of that faith of our father Abraham which he had in uncircumcision.
13 Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.
For not through the law was the promise to Abraham or to his seed, that he should be heir of the world, but through the righteousness of faith.
14 Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.
For if they which are of the law be heirs, faith is made void, and the promise is made of none effect:
15 Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.
for the law worketh wrath; but where there is no law, neither is there transgression.
16 Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,
For this cause [it is] of faith, that [it may be] according to grace; to the end that the promise may be sure to all the seed; not to that only which is of the law, but to that also which is of the faith of Abraham, who is the father of us all
17 (Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:
(as it is written, A father of many nations have I made thee) before him whom he believed, [even] God, who quickeneth the dead, and calleth the things that are not, as though they were.
18 Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.
Who in hope believed against hope, to the end that he might become a father of many nations, according to that which had been spoken, So shall thy seed be.
19 И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.
And without being weakened in faith he considered his own body now as good as dead (he being about a hundred years old), and the deadness of Sarah’s womb:
20 И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.
yea, looking unto the promise of God, he wavered not through unbelief, but waxed strong through faith, giving glory to God,
21 И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.
and being fully assured that, what he had promised, he was able also to perform.
22 Зато се и прими њему у правду.
Wherefore also it was reckoned unto him for righteousness.
23 Али није писано за њега једног само да му се прими,
Now it was not written for his sake alone, that it was reckoned unto him;
24 Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,
but for our sake also, unto whom it shall be reckoned, who believe on him that raised Jesus our Lord from the dead,
25 Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.
who was delivered up for our trespasses, and was raised for our justification.
