Римљанима 3
1 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?
| اَپَرَنْچَ یِہُودِنَح کِں شْریشْٹھَتْوَں؟ تَتھا تْوَکْچھیدَسْیَ وا کِں پھَلَں؟ |
2 Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.
| سَرْوَّتھا بَہُونِ پھَلانِ سَنْتِ، وِشیشَتَ اِیشْوَرَسْیَ شاسْتْرَں تیبھْیودِییَتَ۔ |
3 А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?
| کَیشْچِدْ اَوِشْوَسَنے کرِتے تیشامْ اَوِشْوَسَناتْ کِمْ اِیشْوَرَسْیَ وِشْواسْیَتایا ہانِرُتْپَتْسْیَتے؟ |
4 Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.
| کیناپِ پْرَکارینَ نَہِ۔ یَدْیَپِ سَرْوّے مَنُشْیا مِتھْیاوادِنَسْتَتھاپِیشْوَرَح سَتْیَوادِی۔ شاسْتْرے یَتھا لِکھِتَماسْتے، اَتَسْتْوَنْتُ سْوَواکْیینَ نِرْدّوشو ہِ بھَوِشْیَسِ۔ وِچارے چَیوَ نِشْپاپو بھَوِشْیَسِ نَ سَںشَیَح۔ |
5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:
| اَسْماکَمْ اَنْیایینَ یَدِیشْوَرَسْیَ نْیایَح پْرَکاشَتے تَرْہِ کِں وَدِشْیامَح؟ اَہَں مانُشاناں کَتھامِوَ کَتھاں کَتھَیامِ، اِیشْوَرَح سَمُچِتَں دَنْڈَں دَتّوا کِمْ اَنْیایِی بھَوِشْیَتِ؟ |
6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
| اِتّھَں نَ بھَوَتُ، تَتھا سَتِیشْوَرَح کَتھَں جَگَتو وِچارَیِتا بھَوِشْیَتِ؟ |
7 Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?
| مَمَ مِتھْیاواکْیَوَدَنادْ یَدِیشْوَرَسْیَ سَتْیَتْوینَ تَسْیَ مَہِما وَرْدّھَتے تَرْہِ کَسْمادَہَں وِچارےپَرادھِتْوینَ گَنْیو بھَوامِ؟ |
8 Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.
| مَنْگَلارْتھَں پاپَمَپِ کَرَنِییَمِتِ واکْیَں تْوَیا کُتو نوچْیَتے؟ کِنْتُ یَیرُچْیَتے تے نِتانْتَں دَنْڈَسْیَ پاتْرانِ بھَوَنْتِ؛ تَتھاپِ تَدْواکْیَمْ اَسْمابھِرَپْیُچْیَتَ اِتْیَسْماکَں گْلانِں کُرْوَّنْتَح کِیَنْتو لوکا وَدَنْتِ۔ |
9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,
| اَنْیَلوکیبھْیو وَیَں کِں شْریشْٹھاح؟ کَداچَنَ نَہِ یَتو یِہُودِنو نْیَدیشِنَشْچَ سَرْوَّایوَ پاپَسْیایَتّا اِتْیَسْیَ پْرَمانَں وَیَں پُورْوَّمْ اَدَدامَ۔ |
10 Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;
| لِپِ رْیَتھاسْتے، نَیکوپِ دھارْمِّکو جَنَح۔ |
11 Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;
| تَتھا جْنانِیشْوَرَجْنانِی مانَوَح کوپِ ناسْتِ ہِ۔ |
12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.
| وِمارْگَگامِنَح سَرْوّے سَرْوّے دُشْکَرْمَّکارِنَح۔ ایکو جَنوپِ نو تیشاں سادھُکَرْمَّ کَروتِ چَ۔ |
13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.
| تَتھا تیشانْتُ وَے کَنْٹھا اَناورِتَشْمَشانَوَتْ۔ سْتُتِوادَں پْرَکُرْوَّنْتِ جِہْوابھِسْتے تُ کیوَلَں۔ تیشاموشْٹھَسْیَ نِمْنے تُ وِشَں تِشْٹھَتِ سَرْپَّوَتْ۔ |
14 Њихова су уста пуна клетве и горчине.
| مُکھَں تیشاں ہِ شاپینَ کَپَٹینَ چَ پُورْیَّتے۔ |
15 Њихове су ноге брзе да проливају крв.
| رَکْتَپاتایَ تیشاں تُ پَدانِ کْشِپْرَگانِ چَ۔ |
16 На путевима је њиховим раскопавање и невоља;
| پَتھِ تیشاں مَنُشْیاناں ناشَح کْلیشَشْچَ کیوَلَح۔ |
17 И пут мирни не познаше.
| تے جَنا نَہِ جانَنْتِ پَنْتھانَں سُکھَدایِنَں۔ |
18 Нема страха Божијег пред очима њиховим.
| پَرَمیشادْ بھَیَں یَتَّتْ تَچَّکْشُشورَگوچَرَں۔ |
19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;
| وْیَوَسْتھایاں یَدْیَلِّکھَتِ تَدْ وْیَوَسْتھادھِینانْ لوکانْ اُدِّشْیَ لِکھَتِیتِ وَیَں جانِیمَح۔ تَتو مَنُشْیَماتْرو نِرُتَّرَح سَنْ اِیشْوَرَسْیَ ساکْشادْ اَپَرادھِی بھَوَتِ۔ |
20 Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.
| اَتَایوَ وْیَوَسْتھانُرُوپَیح کَرْمَّبھِح کَشْچِدَپِ پْرانِیشْوَرَسْیَ ساکْشاتْ سَپُنْیِیکرِتو بھَوِتُں نَ شَکْشْیَتِ یَتو وْیَوَسْتھَیا پاپَجْنانَماتْرَں جایَتے۔ |
21 А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;
| کِنْتُ وْیَوَسْتھایاح پرِتھَگْ اِیشْوَرینَ دییَں یَتْ پُنْیَں تَدْ وْیَوَسْتھایا بھَوِشْیَدْوادِگَنَسْیَ چَ وَچَنَیح پْرَمانِیکرِتَں سَدْ اِدانِیں پْرَکاشَتے۔ |
22 А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.
| یِیشُکھْرِیشْٹے وِشْواسَکَرَنادْ اِیشْوَرینَ دَتَّں تَتْ پُنْیَں سَکَلیشُ پْرَکاشِتَں سَتْ سَرْوّانْ وِشْواسِنَح پْرَتِ وَرْتَّتے۔ |
23 Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,
| تیشاں کوپِ پْرَبھیدو ناسْتِ، یَتَح سَرْوَّایوَ پاپِنَ اِیشْوَرِییَتیجوہِیناشْچَ جاتاح۔ |
24 И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.
| تَ اِیشْوَرَسْیانُگْرَہادْ مُولْیَں وِنا کھْرِیشْٹَکرِتینَ پَرِتْرانینَ سَپُنْیِیکرِتا بھَوَنْتِ۔ |
25 Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;
| یَسْماتْ سْوَشونِتینَ وِشْواساتْ پاپَناشَکو بَلِی بھَوِتُں سَ ایوَ پُورْوَّمْ اِیشْوَرینَ نِشْچِتَح، اِتّھَمْ اِیشْوَرِییَسَہِشْنُتْواتْ پُراکرِتَپاپاناں مارْجَّنَکَرَنے سْوِییَیاتھارْتھْیَں تینَ پْرَکاشْیَتے، |
26 У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.
| وَرْتَّمانَکالِییَمَپِ سْوَیاتھارْتھْیَں تینَ پْرَکاشْیَتے، اَپَرَں یِیشَو وِشْواسِنَں سَپُنْیِیکُرْوَّنَّپِ سَ یاتھارْتھِکَسْتِشْٹھَتِ۔ |
27 Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.
| تَرْہِ کُتْراتْمَشْلاگھا؟ سا دُورِیکرِتا؛ کَیا وْیَوَسْتھَیا؟ کِں کْرِیارُوپَوْیَوَسْتھَیا؟ اِتّھَں نَہِ کِنْتُ تَتْ کیوَلَوِشْواسَرُوپَیا وْیَوَسْتھَیَیوَ بھَوَتِ۔ |
28 Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.
| اَتَایوَ وْیَوَسْتھانُرُوپاح کْرِیا وِنا کیوَلینَ وِشْواسینَ مانَوَح سَپُنْیِیکرِتو بھَوِتُں شَکْنوتِیتْیَسْیَ رادّھانْتَں دَرْشَیامَح۔ |
29 Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.
| سَ کِں کیوَلَیِہُودِنامْ اِیشْوَرو بھَوَتِ؟ بھِنَّدیشِنامْ اِیشْوَرو نَ بھَوَتِ؟ بھِنَّدیشِنامَپِ بھَوَتِ؛ |
30 Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.
| یَسْمادْ ایکَ اِیشْوَرو وِشْواساتْ تْوَکْچھیدِنو وِشْواسیناتْوَکْچھیدِنَشْچَ سَپُنْیِیکَرِشْیَتِ۔ |
31 Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.
| تَرْہِ وِشْواسینَ وَیَں کِں وْیَوَسْتھاں لُمْپامَ؟ اِتّھَں نَ بھَوَتُ وَیَں وْیَوَسْتھاں سَںسْتھاپَیامَ ایوَ۔ |
