Римљанима 2
1 Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
Therefore thou art inexcusable, O man, every one who judgest, for in that in which thou judgest another, thou condemnest thyself; for thou that judgest doest the same things.
2 А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.
But we know that the judgment of God is according to truth upon those who do such things.
3 Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?
And thinkest thou this, O man, who judgest those that do such things, and practisest them [thyself], that thou shalt escape the judgment of God?
4 Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
or despisest thou the riches of his goodness, and forbearance, and long-suffering, not knowing that the goodness of God leads thee to repentance?
5 Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,
but, according to thy hardness and impenitent heart, treasurest up to thyself wrath, in [the] day of wrath and revelation of [the] righteous judgment of God,
6 Који ће дати свакоме по делима његовим:
who shall render to each according to his works:
7 Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни; (aiōnios g166)
to them who, in patient continuance of good works, seek for glory and honour and incorruptibility, life eternal. (aiōnios g166)
8 А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.
But to those that are contentious, and are disobedient to the truth, but obey unrighteousness, [there shall be] wrath and indignation,
9 Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;
tribulation and distress, on every soul of man that works evil, both of Jew first, and of Greek;
10 А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;
but glory and honour and peace to every one that works good, both to Jew first and to Greek:
11 Јер Бог не гледа ко је ко.
for there is no acceptance of persons with God.
12 Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
For as many as have sinned without law shall perish also without law; and as many as have sinned under law shall be judged by law,
13 (Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
(for not the hearers of the law [are] just before God, but the doers of the law shall be justified.
14 Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
For when [those of the] nations, which have no law, practise by nature the things of the law, these, having no law, are a law to themselves;
15 Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
who shew the work of the law written in their hearts, their conscience also bearing witness, and their thoughts accusing or else excusing themselves between themselves; )
16 На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.
in [the] day when God shall judge the secrets of men, according to my glad tidings, by Jesus Christ.
17 Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
But if thou art named a Jew, and restest in the law, and makest thy boast in God,
18 И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;
and knowest the will, and discerningly approvest the things that are more excellent, being instructed out of the law;
19 И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,
and hast confidence that thou thyself art a leader of the blind, a light of those who [are] in darkness,
20 Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.
an instructor of the foolish, a teacher of babes, having the form of knowledge and of truth in the law:
21 Учећи, дакле, другог себе не учиш;
thou then that teachest another, dost thou not teach thyself? thou that preachest not to steal, dost thou steal?
22 Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;
thou that sayest [man should] not commit adultery, dost thou commit adultery? thou that abhorrest idols, dost thou commit sacrilege?
23 Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.
thou who boastest in law, dost thou by transgression of the law dishonour God?
24 Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
For the name of God is blasphemed on your account among the nations, according as it is written.
25 Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
For circumcision indeed profits if thou keep [the] law; but if thou be a law-transgressor, thy circumcision is become uncircumcision.
26 Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?
If therefore the uncircumcision keep the requirements of the law, shall not his uncircumcision be reckoned for circumcision,
27 И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.
and uncircumcision by nature, fulfilling the law, judge thee, who, with letter and circumcision, [art] a law-transgressor?
28 Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;
For he is not a Jew who [is] one outwardly, neither that circumcision which is outward in flesh;
29 Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.
but he [is] a Jew [who is so] inwardly; and circumcision, of the heart, in spirit, not in letter; whose praise [is] not of men, but of God.
