Римљанима 2
1 Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
Therefore, O man, thou are without excuse, every man who judges, for in what thou judge the other man, thou condemn thyself, for the man who judges is doing the same things.
2 А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.
And we know that the judgment of God is in accordance with truth against those who commit such things.
3 Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?
And think thou this, O man who judge those who do such things and do the same, that thou will escape the judgment of God?
4 Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
Or do thou despise the wealth of his goodness and forbearance and longsuffering, not knowing that the goodness of God guides thee to repentance?
5 Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,
But according to thy hardness, and thy impenitent heart, thou store up wrath to thyself in the day of wrath, and revelation, and righteous judgment of God,
6 Који ће дати свакоме по делима његовим:
who will render to each man according to his works,
7 Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни; (aiōnios g166)
to those who indeed seek by perseverance of good work, glory and esteem and immortality-eternal life- (aiōnios g166)
8 А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.
but to those of self-interest, and who indeed disobey the truth but have confidence in unrighteousness-anger and wrath,
9 Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;
pressure and restriction, upon every soul of man who produces evil, both of the Jew first, and of the Greek,
10 А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;
but glory and esteem and peace to every man who works good, both to the Jew first, and to the Greek.
11 Јер Бог не гледа ко је ко.
For there is no partiality with God.
12 Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
For as many as have sinned without law will also be destroyed without law, and as many as have sinned in law will be judged by law.
13 (Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
For the hearers of the law are not righteous with God, but the doers of the law will be made righteous.
14 Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
For when the Gentiles who have no law do by nature the things of the law, these men, not having law, are a law to themselves.
15 Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
Who show the work of the law written in their hearts, testifying of their conscience, and their thoughts amidst each other accusing or also defending them
16 На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.
in a day when God judges the secrets of men by Jesus Christ, according to my good news.
17 Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
Behold, thou are called a Jew, and rely upon the law, and boast in God,
18 И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;
and know his will, and approve the things that are significant, being instructed out of the law.
19 И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,
And thou have confidence in thyself to be a guide of the blind, a light of those in darkness,
20 Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.
a corrector of the foolish, a teacher of the childlike, having in the law the essence of knowledge and truth,
21 Учећи, дакле, другог себе не учиш;
thou therefore who teach another, do thou not teach thyself? Thou who preach not to steal, do thou steal?
22 Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;
Thou who say not to commit adultery, do thou commit adultery? Thou who abhor idols, do thou rob temples?
23 Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.
Thou who boast in law, dishonor God by thy transgression of the law.
24 Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
For the name of God is blasphemed among the Gentiles because of you, just as it is written.
25 Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
For circumcision is indeed beneficial if thou perform law, but if thou are a transgressor of law, thy circumcision has become uncircumcision.
26 Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?
If therefore a man of uncircumcision keeps the ordinances of the law, will not his uncircumcision be considered circumcision?
27 И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.
And the man of natural uncircumcision who fulfills the law, will judge thee, a transgressor of law through a document and circumcision.
28 Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;
For he is not a Jew in what is visible, nor is circumcision in what is visible, in flesh,
29 Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.
but he is a Jew in what is hidden, and circumcision is of the heart, in spirit not a document, whose praise is not from men but from God.
