< Римљанима 11 >
1 Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2 Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4 А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5 Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6 Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7 Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8 Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9 И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10 Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11 Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12 А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13 Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14 Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15 Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16 Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17 Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18 Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19 А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21 Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22 Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23 А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24 Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25 Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27 И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28 По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29 Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30 Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31 Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
32 Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује. (eleēsē )
33 О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34 Јер ко позна мисао Господњу?
35 Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
36 Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин. (aiōn )
