Римљанима 11
1 Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
DIGO pues: ¿Ha desechado Dios á su pueblo? En ninguna manera. Porque también yo soy Israelita, de la simiente de Abraham, de la tribu de Benjamín.
2 Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
No ha desechado Dios á su pueblo, al cual antes conoció. ¿O no sabéis qué dice de Elías la Escritura? cómo hablando con Dios contra Israel [dice]:
3 Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
Señor, á tus profetas han muerto, y tus altares han derruído; y yo he quedado solo, y procuran matarme.
4 А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
Mas ¿qué le dice la divina respuesta? He dejado para mí siete mil hombres, que no han doblado la rodilla delante de Baal.
5 Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
Así también, aun en este tiempo han quedado reliquias por la elección de gracia.
6 Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
Y si por gracia, luego no por las obras; de otra manera la gracia ya no es gracia. Y si por las obras, ya no es gracia; de otra manera la obra ya no es obra.
7 Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
¿Qué pues? Lo que buscaba Israel aquello no ha alcanzado; mas la elección lo ha alcanzado: y los demás fueron endurecidos;
8 Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
Como está escrito: Dióles Dios espíritu de remordimiento, ojos con que no vean, y oídos con que no oigan, hasta el día de hoy.
9 И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
Y David dice: Séales vuelta su mesa en lazo, y en red, y en tropezadero, y en paga:
10 Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
Sus ojos sean obscurecidos para que no vean, y agóbiales siempre el espinazo.
11 Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
Digo pues: ¿Han tropezado para que cayesen? En ninguna manera; mas por el tropiezo de ellos [vino] la salud á los Gentiles, para que fuesen provocados á celos.
12 А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
Y si la falta de ellos es la riqueza del mundo, y el menoscabo de ellos la riqueza de los Gentiles, ¿cuánto más el henchimiento de ellos?
13 Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
Porque á vosotros hablo, Gentiles. Por cuanto pues, yo soy apóstol de los Gentiles, mi ministerio honro,
14 Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
Por si en alguna manera provocase á celos á mi carne, é hiciese salvos á algunos de ellos.
15 Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
Porque si el extrañamiento de ellos [es] la reconciliación del mundo, ¿qué [será] el recibimiento [de ellos], sino vida de los muertos?
16 Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
Y si el primer fruto es santo, también lo es el todo, y si la raíz es santa, también lo son las ramas.
17 Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
Que si algunas de las ramas fueron quebradas, y tú, siendo acebuche, has sido ingerido en lugar de ellas, y has sido hecho participante de la raíz y de la grosura de la oliva;
18 Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
No te jactes contra las ramas; y si te jactas, [sabe que] no sustentas tú á la raíz, sino la raíz á ti.
19 А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
Pues las ramas, dirás, fueron quebradas para que yo fuese ingerido.
20 Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
Bien: por su incredulidad fueron quebradas, mas tú por la fe estás en pie. No te ensoberbezcas, antes teme,
21 Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
Que si Dios no perdonó á las ramas naturales, á ti tampoco no perdone.
22 Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
Mira, pues, la bondad y la severidad de Dios: la severidad ciertamente en los que cayeron; mas la bondad para contigo, si permanecieres en la bondad; pues de otra manera tú también serás cortado.
23 А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
Y aun ellos, si no permanecieren en incredulidad, serán ingeridos; que poderoso es Dios para volverlos á ingerir.
24 Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
Porque si tú eres cortado del natural acebuche, y contra natura fuiste ingerido en la buena oliva, ¿cuánto más éstos, que son las [ramas] naturales, serán ingeridos en su oliva?
25 Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
Porque no quiero, hermanos, que ignoréis este misterio, para que no seáis acerca de vosotros mismos arrogantes: que el endurecimiento en parte ha acontecido en Israel, hasta que haya entrado la plenitud de los Gentiles;
26 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
Y luego todo Israel será salvo; como está escrito: Vendrá de Sión el Libertador, que quitará de Jacob la impiedad;
27 И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
Y este es mi pacto con ellos, cuando quitare su pecados.
28 По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
Así que, cuanto al evangelio, son enemigos por causa de vosotros: mas cuanto á la elección, son muy amados por causa de los padres.
29 Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
Porque sin arrepentimiento son las mercedes y la vocación de Dios.
30 Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
Porque como también vosotros en algún tiempo no creísteis á Dios, mas ahora habéis alcanzado misericordia por la incredulidad de ellos;
31 Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
Así también éstos ahora no han creído, para que, por la misericordia para con vosotros, ellos también alcancen misericordia.
Porque Dios encerró á todos en incredulidad, para tener misericordia de todos. (eleēsē g1653)
33 О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
¡Oh profundidad de las riquezas de la sabiduría y de la ciencia de Dios! ¡Cuán incomprensibles son sus juicios, é inescrutables sus caminos!
34 Јер ко позна мисао Господњу?
Porque ¿quién entendió la mente del Señor? ¿ó quién fué su consejero?
35 Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
¿O quién le dió á él primero, para que le sea pagado?
